Ви сте овде
Насловна > news > Ђукић: Неистином вређају права и интересе Танјуга

Ђукић: Неистином вређају права и интересе Танјуга

Директорка Танјуга Бранка Ђукић, вечерас у „Захтеву за одговор“ назива „неистином, којом се вређају права и интереси Танјуга“ наводе из текста који је ФоНет данас, под насловом „Цензоловка: чудна јавна набавка“, у изводима пренео са овог портала.

Интегрални текст одговора Танјуга на текст портала Цензоловка, који је у изводима пренет у сервисима ФоНета, гласи:

„Као што смо објаснили, чини се већ безброј пута, ни Влада Републике Србије, нити њена министарства не финансирају Танјуг, нити има било чега спорног у закљученом уговору између Министарства државне управе и локалне самоуправе и Танјуга.

Рећи да Танјуг ‘добија’ новац из буџета за услуге и производе које пружа, као што сте ви то навели у тексту, исто је што и рећи да Влада финансира и ‘даје’ (читај поклања) новац продавцима канцеларијског материјала, мобилним оператерима, продавцима горива, аутомобила, молерима…или било коме другом чије производе или услуге користе државни органи, а по основу јавних набавки.

И вредност уговора који сте навели је дата са урачунатим ПДВ-ом, ваљда да би оставио јачи утисак у конструкцији о ‘баснословном’ издавајању пара пореских обвезника за потребе Танјуга.

Позив за набавку који је расписало Министарство државне управе и локалне самоуправе је био јаван! То значи да је објављен на свим местима где закон то захтева, а наручиоци нису дужни да вуку за рукав понуђаче да им доставе понуду.

Не желимо да улазимо у образлагање зашто је Министарство поставило услове које је поставило, али се питамо – да ли било ко може да замисли новинску агенцију која нема 5 новинара или 3 фотографа?!

Можда би за потребе Министарства адекватно било снимање у ниској резолуцији или фотографисање аматерском опремом?!

Наводи о драконским условима ‘које може да испуни само Ројтерс’ не заслужују коментар. Када сте од нас тражили одговор са колико државних органа имамо закључене уговоре, ми смо Вам прецизно и одговорили – са три министарства (истина, омашком смо пропустили да наведемо и Канцеларију за Косово и Метохију, дакле, укупно са четири).

Али, тај податак сте могли, а можете и сада, и сами да пронађете на адекватним интернет страницама.

Кад бисте се заиста позабавили непристрасним истраживањем могли бисте и да проверите са колико министарстава и других државних органа имају закључене уговоре приватне новинске

агенције чије сте челне људе позвали да опширно коментаришу тендер на који се нису ни јавили, а како сами кажу могли су, да су знали, а нису знали, иако је био јавни, а да су знали

– не би ни хтели…

Ми одговорно тврдимо да имају најмање исто или више таквих уговора.

Подсетићемо Вас такође да Танјуг, за разлику од других новинских агенција, не учествује на конкурсима за суфинансирање пројеката у области јавног информисања, што је значајан извор прихода, а на које се наши конкуренти редовно јављају и приходују значајне суме – не кажемо, као ви, да добијају новац, односно – да им неко поклања, јер то није поклон.

Али, све ово је беспредметно, јер, што је јасно из овог текста и коментара саговорника, ствар и није ни у овом јавном позиву, ни у предвиђеним условима, о томе да ли су знали за јавни позив, а нису хтели, а и да су знали, не знају да ли би и хтели…

Приватне новинске агенције захтевале су до пре две године да држава укине субвенције Танјугу, ‘да би се обезбедила равноправност на тржишту’.

Држава је укинула субвенције Танјугу пре две године. Сада Танјуг ‘живи’ само на тржишту, за разлику од друге две приватне агенције.

Шта сад не ваља? Тржиште? Конкурентност? Услови? Јавни конкурси? Ко их је видео, а ко није?…

Како ствари стоје, једино што би, изгледа, одговарало је да се укине – или Танјуг или – тржиште, пошто и једно и друго сметају.

Реално, ништа од овога се не уклапа у слику о Танјугу као тобож привилегованом кориснику новца буџета Републике Србије, којим ‘потапа’ своју конкуренцију, па ни не очекујемо да се овим позабавите.

пс. Није од значаја за дебату о условима пословања на медијском тржишту у Србији, али јесте у складу са преовладавајућим духом и одсуством етике на том истом тржишту чињеница да је ауторка текста пре свега неколико месеци исказала интересовање и жељу да ради управо – у Танјугу“.

Оставите одговор

3 + two =

Top