Ви сте овде
Насловна > news > Интервју: Михајло Ковач један од најбољих телевизијских новинара за ГЗС

Интервју: Михајло Ковач један од најбољих телевизијских новинара за ГЗС

Глас западне Србије приликом случајног новогодишњег сусрета са једним од најбољих телевизијских новинара Михајлом Ковачом искористио је прилику да уради краћи интервју са освртом на стање медија и медијској сцени. Свакако нисмо пропустили прилику да питамо где је Михајло данас, да ли се и због чега повукао из јавности.

ГЗС: Где је Михајло Ковач данас након новинарске и политичке каријере?

Ја сам у Београду живим као обичан грађанин, пензионер. Активан сам у Независном удружењу новинара Србије, био сам члан неколико комисија за доделу средстава за пројекте које финансира држава.

ГЗС: Начин на који сте водили Дневник био је јединствен, да ли су вас погазиле године, зашто сте се толико повукли?

Нису ме погазиле године него време које је наишло је доста тога променило, време где ја са својим стандардима моралиним и професионалним принципима не могу да кореспондирам са својим радом да бих био задовољан. Ако данас не могу да покажем из разних разлога, најбоље од себе, онда нећу ни да радим, сматрам да би и други требало тако да раде.

ГЗС: Можда имате престроге критеријуме, улазимо у дигиталну еру?

Брзо ћу вам одговорити, ја нисам човек који од другог тражи посао, мислим да довољно вредим да други траже мене, али нажалост то време је прошло, али због тога нећемо туговати.

ГЗС: Јесте ли у екипи за борбу против медијског мрака?

Не, то сам препустио млађима који имају више виталности и енергије да то изгурају. Борио сам се када је било моје време.

ГЗС: Онда вам није место у НУНС-у, он је искључив у томе као и медијска коалиција. Како на пример помирити људе који имају 13 захтева међу којима је трећи укидање, црне мајце у Тирани са онима који не мисле тако. Све то је унело забуну међу новинаре и медијске раднике који су разочарани у НУНС и друга удруженја. Брисањем Танјуга, повлачењем државе из Политике и Новости, још 1.000 колега брзо би можда остало на улици? Да ли мислите да је нормално да тамо нека трећа тачка захтева неформалне групе, буде да се укине Танјуг и сви Танјугови сервиси, а Политика и Новости пусте низ воду, да ли то подржавате?

Не, ја мислим да држава мора да има своју агенцију. Сасвим друго питање је како је она професионало устројена и да ли одговара стандардима модерног новинарства. Али сам против тога да Србија остане без своје агенције. Више сам за то да то буде државна агенција, али уз поштовање демократских принципа и свих закона новинарства, која ће поштовати интересе ове државе пратити шта Влада ради, парламент и нисам да се приватизује, јер свака приватизација отвара врата утиција којекаквих интереса.

НУНС је ту реаговао више на један хаотичан начин на који је вођен случај Танјуга. Не верујем да би НУНС тако реаговао да је то рађено како ваља од почетка, а не да се укида одлуком Владе и да настави да ради и не зна се на којим основама и којим правилима. Ја сам за то да се то врати у онај колосек од раније, да се разјасне разлози зашто стари Танјуг није могао да послује, јер су то финансије или лоша уређивачка политика. Мислим да би НУНС то подржао.

Причамо о медијима који су жртве политичких и друштвених токова. Не могу медији да буду изнад просека овога друштва. Када почне држава да пропада и када политика скрене у ванзаконске и ванлегалне токове, новинарство мора да страда јер је подложно свакаквим утицајима. Не верујем у медијску стратегију ако у њој не учествује озбиљна и јака држава и озбиљни и јаки новинари и удружења, ми то данас немамо.

ГЗС: Како коментаришете данашњу медијску сцену?

Не знам, јако је мало играча на тој сцени којима ја верујем. Већина играча игра по правилима капитала и приватних интереса. Најкараће, за мене су и посебни политички интереси приватни интереси. Било која странка да намеће уређивачку политику разним средствима присилом, финасијама, уценом некој медијској кући то је приватни интерес, то није за интерес државе и народа. Док је тако нема нам добрих медија, а како да вратимо то није само питање медија.

ГЗС: Где смо погрешили, није ли штоперица на сајту НУНС-а која је одбројавила до приватизације медија укључена у погрешно време и активирала темпирану бомбу и разнела медијску сцену?

Био сам прилично против олаке приватизације медија, јер сам рекао шта знате о тим новим власницима, у чијем ће интересу они радити. Ок, одвајамо се од државе, од непосредног политичког интереса и утицаја, али улазимо у простор слободних стрелаца где уствари ко да више, дириговаће уређивачку политику. И дошли смо довде где су локални медији, а неки централни, уништени стратегијом приватизације и одвајањем од државе.

Морам да кажем, пре 26 година чувених 90-тих, после осмомартовских догађаја са покојним Антонијем Исаковићем водио сам одбор за информисање Скупштине Србије. Ми смо донели тада нови Закон о информисању под великим реалним притиском бунта, тада студената младих људи овдашње Србије. Тај закон је био један од најдемократскијих не само у Србији већ и у окружењу. Они који су нас наследили из неког разлога су сматрали да могу да донесу нове законе, који се другачије понашају. Стварно, не могу по четврти, пети пут да учествујем у том ,,ђаволском” кругу дебата о слободама штампи и информисања. Ја сам ту мисију завршио и могу да учествујем консултативно ако ме позову, али у првим редовима морају да буду младе снаге и новинари овог друштва, то искрено мислим.

ГЗС: Када би вам понудили да водите Национални дневник, под којим условима би то прихватили?

То бих могао, под условима једне просечне плате и разумевајуће и допустиве слободе у уређивању тог дневника. Слободе која не нарушава државне и националне интересе и под тим условима бих водио било који дневник. Још увек сам разуман човек, здрав у глави, пун искустава познајем много тога и мислим да има неких који би се обрадовали да ме виде.

ГЗС: Ако упоредимо Пинк, Национални дневник и Н1 дијаметрално различите емисије у приступу, мислим да дође на исто, шта ви мислите?

Водио сам ауторске дневнике, данас ниједан није ауторски. Битно је да разумете тај дан који представљате гледаоцима да у њему спозна неке законитости очекиване и не очекиване догађаје, да то повеже са прошлошћу, са могућим последицима да направи причу која ће се одиграти у времену и простору. А не да тај дневник направи тако као да је бацио камен у мирну воду која се смири после 30 минута и као да се ништа није десило. Дневник мора да натера на размишљање своје гледаоце, а то не зависи само од уредника већ и од добрих новинара који ће направити занимљив дневник.


ГЗС: Јесмо ли погрешили око пројектног финанисрања?

Јесмо. Али нисмо ми новинари погрешили, већ што се ту убацила политика и наметнула своје послушне чланове тих комисија. У принципу ја теби ти мени. Погледајте ко добија паре.

ГЗС: Вукашин на пример?

Да, добија толико да мора да затвори новине.

ГЗС: Шта ћемо што неки добијају много мање, готово ништа, о 23 милиона могу да сањају. Да ли се сетио протеста тек када је мечка стигла пред његова врата, ми годинама тако живимо и радимо?

Вукашин је добар и поштен човек. Сигурно је желео најбоље. Хвала на разговору, чека ме друштво.

ГЗС: Хвала и Вама, како се осећате у Коштунићима?

Дошао сам по мраку, али сам одушевљен гостопримством и вајатима. Сваки заслужује четири звездице. Србија је препуна неоткривених лепота.

Глас западне Србије

Оставите одговор

6 + nine =

Top