Горњи Милановац – Нови режим заштите личних података предвиђа посебне сврхе обраде где су права грађана ограничена, као што су заштита националне безбедности, кривична истрага и слично, и детаљно прописује ова ограничења и обавезе надлежних руковалаца подацима у тим случајевима. С друге стране, слобода изражавања и информисања третира се као посебан случај обраде и начелно је ослобођено свих одредби закона који се тичу принципа обраде, права грађана и обавеза руковалаца и обрађивача – под условом да је у конкретном случају то неопходно.

„Код нас, када је реч о правним последицама, оне се пре свега односе на прекршајну одговорност према новом Закону, али и потенцијално на одговорност за накнаду штете, па и кривичну одговорност у најекстремнјим случајевима. Репутационе последице се тичу губитка поверења публике у медије који неадекватно рукују подацима о личности грађана, што има директне везе са тржишном утакмицом и смањеним приходима за такве медије. Она лица чије је право повређено несавесним поступањем нпр. медија, свакако има право да накнаду за нематеријалну и евентуално материјалну штету коју је претрпело оствари у парничном поступку пред надлежним судом. Пракса у овим случајевима је јако мала, али постоје поједина мишљења да би накнаде које би биле досуђиване лицима чије је право повређено биле огромне”, рекао је адвокат Лазар Петровић који је био предавач на стручном скупу организованом у Горњем Милановцу.

Адвокат Лазар Петровић

Домаћи законодавац је тако, по узору на европски регулаторни оквир, предвидео значајан изузетак од строгих правила заштите података, имајући у виду сукоб два фундаментална права: слободу изражавања и информисања с једне, и право на приватност с друге стране. Сваки пут када овај сукоб претегне у корист слободе говора и интереса јавности, новинарско истраживање и објављивање информација у медијима биће ослобођено обавеза заштите личних података. Новинарски изузетак важи за обављање новинарског посла, што уобичајено значи да је посао обављен када се резултат објави. Након тога би требало престати са обрадом података, дакле, треба их или обрисати или анонимизовати – или обезбедити правни основ за даљу обраду.

„Медији у Србији немају довољну свест о значају заштите података о личности, као ни развијене процедуре у погледу испуњавања стандарда у складу са Законом. Управо због тога потребно је подићи свест медијима о евентуалној одговорности у случају кршења права која штити Закон о заштити података о личности. Већ сада медијске куће поседују огромну количину податако о лицима која посећују њихове сајтове али не знају како треба са њима баратати”, казао је новинар Алем Ровчанин.

УММР