Vidim gospodine Verane Matiću da me prozivate, i da Vas je vest na GZS duboko potresla verovatno zbog naslova „Građani ovo moraju da znaju” gde se spominju dvoje ljudi koji odrađuju projekte koje finansiraju strani „donatori”. Ali kad ste se već mene setili hajde da porazgovaramo.

Ako hoćete i moj lični stav kada su donatori u pitanju je da ne rade ništa protivzakonito, ali moja merila su možda potpuno drugačija od Vaših. Evo zašto. Znate li onu narodnu „nema džabe…”. Ja lično nikada ne bih uzeo, niti sam jedan jedini evro ili dolar od stranih „donatora” da bih radio posao informisanja u svojoj zemlji. Zašto bi me neki poreski obveznici na primer Engleske plaćali da o njihovom trošku informišem građane? Neću da koštam ljude!
Posebno nikada, čak pod pretpostavkom da i dobijem sredstva, ne bih huškao svoj narod jedne na druge, motivisao ljude koji maltretiraju, na prmer, starosedeoce na Kablaru, ili negde drugde po Srbiji. Ili ako bih to radio bio bi bar toliki čovek da u svojim prilozima bar na kratko dam reč ljudima koji su žrtve medijskog i drugog terora koji se sprovodi nad njima. Da li su možda greškom baš ti tekstovi potpisani kao donatorski? Ako jesu, da li je to u redu? Dalje. Eto nikada na primer ne bih prozivao tuđu decu i majke. A boga mi izgleda da su neki Vaši pomenuti „borci” osuđeni pravosnažno po tom osnovu. Molim Vas osudite takvo ponašanje i zloupotrebu medija. Dalje. Ne bih, ni pod razno crtao mete građanima na čelu, i ni pod tačkom razno ne bih pristao da rušim državu u kojoj svi živimo, a biće izgleda da ima toga. Verujem da to ne žele ni strani donatori, možda je ovo lep trenutak da im skrenemo svi pažnju da postoji mogućnost zloupotrebe. Da ako već daju pare, provere kome i šta plaćaju!? Ne kažem da to čine namerno, ali ih molim i upozoravam da to bar po mom shvatanju, a Boga mi i naroda, nije demokratija niti približno objektivno informisanje. Da možda zbog dobre namere ne gube poverenje srpskog naroda. Eto ja ih molim, ne moraju da me slušaju, ali neka bar znaju, i krajnje sam dobronameran u tome.
Dalje. Gospodine Verane Matiću, drago mi je što ste mi kao nagrađenom srpskom narodnom reporteru postavili pitanje gde sam to bio devedesetih? Evo da Vam kažem, a mogu Vam to potvrditi i Vaši navedeni u tekstu. Sa narodom Verane, i to u prvim redovima, sa kamerom u ruci gde niko nije hteo. Verovao sam u svetlu budućnost kao i moj narod a onda se nekoliko godina gorko kajao gledajući kako nestaju fabrike i kolone raspuštenih radnika kako čekaju na birou za nezaposlene. Nisam tada ni sanjao da će ljudi među kojima ste i Vi i ovi Vaši istaknuti članovi bili šutke gledati kako na „doboš” ide jedan po jedan mediji i televizije koje je imao svaki grad i opština. Da ste onda kao sada na primer reagovali, pozdravio bih Vas sve, ali niste. Ćutali ste mudro. Oni pomenuti bili su direktori i urednici. Reč nisu rekli, ili ja možda nisam čuo. I ja sam bio u koloni ostalih bez posla. Sa četvoro dece i kamerom u ruci krenuo sam od nule i radom kakav vi ne možete da zamislite podigao pet medisjkih kuća i Glas zapadne Srbije koji vam je nekako kost u grlu. Zato neki borci koje pominjete na sve načine pokušavaju da mene i sinove proglase kriminalcima jer su konkurisali za projekte u svojoj zemlji u svom gradu. A to je greh, naravno nije kada „strani” donatori plaćaju. Ali dobro. Vidim ja šta se radi, vidim kuda ide voz, i slutim da će se možda slično ponoviti, ali ne daj Bože. Znam ja da je najpametnije ćutati, ne boriti se za svoj kraj i zemlju, i to ćutanje se još bolje plaća… Imam sto godina, dobro pamtim, izvinjavm se na rečima, ali znate li, sećate li se, ko se ono hvalio da je prenosio pare iz Segedina, neko u jakni neko u gaćama, neko u torbama… Da nisu prekaljeni borci bili možda tu? Samo pitam, ne zamerite na pitanju.
Nemam ništa protiv evropskih vrednosti i uvek će u nama, mislim na patriotska medijska udruženja, imati više nego pošten odnos. Ali im kao čovek kažem da gledaju sa kim tikve sade. Nije svako drvo za sviralu.
Na kraju kada mi spočitavate ko sam, šta sam, evo da Vam napišem, trebaće Vam vremena da pročitate. Gvozden je srpski reporter, nemam kupljenu diplomu ni prestižne škole. Imam golu dušu i stečeno znanje na njivi, livadi, fabrici, sa vrednim i poštenim svetom a biće da sam i u medijima položio ispit. Ponosan sam na Sretenjsko priznanje koje mi je predsednik moje zemlje u ime moje države uručio. Žao mi je što niste bili u komisiji, možda bi završila u rukama nekih drugih stvaralaca, gore opisah kojih. Ali da znate u mojoj velikoj sobi je i Takovsko odličje, i Zlatno pero Društva novinara Vojvodine, i priznanje počasnog meštanina sela Devići na Goliji, koje sam izbavio iz besputa, ali da ne nabrajam, ostaćemo zadugo.
A šta sam uradio, Boga mi tu tek treba jedna strana. Evo ukratko, da znate. Osnivač Glasa zapadne Srbije, medija koji ne želi slavu i moć da sagradi rušeći svoju državu, niti svađajući narod a to je znate već, mnogo teži put. Stekli smo slavu i poverenje čitalaca i gledalaca radeći za narod i državu, veličajući čast, poštenje i ljudske vrline. Gvozden je neko, Verane prijatelju, ko je autor jedine emisije „Nećete verovati” koja je u top deset najgledanijih na nacionalnom nivou iako se proizvodi u provinciji. Gvozden je Verane prijatelju, osnivač novinske agencije RINA, jedine u unutrašnjosti Srbije, radio stanice Glas zapadne Srbije moje je delo. Čuli ste za Udruženje medija i medijskih radnika, znam da odlično znate, nemojte se mrštiti. Tačno je, ja sam ga osnovao da zbrinem i zaštitim medijske poslenike koji su pre 15 godina u kolonama napustali redakcije, koje su prodate i zatvorene. Po prirodi sam veseo čovek, eto to je možda razlog da osnujem Sabor violinista Srbije, manifestaciju koja je ove godine okupila 150 000 ljudi. Da da dobro ste pročitali. Ovaj Gvozden moj „dobri” Verane prvi put u istoriji na brdu Ljubiću okupio je sve potomke Tanaska Rajića i osnovao manifestaciju „Carski i Tanaskovi dani”, eto toliko o patriotizmu Verane… Prilično se razlikujemo prijatelju, no dobro, ja ću i dalje sa mojim narodom, ovakvim kakav jeste, ja ga ne smatram ni malo naivnim ni glupim. I ne delim ih po stranačkim ili kojekakvim drugim principima. Prosta je tu podela, na dobre i loše, na poštene i one druge… Nemojte me pitati gde da svrstam ove za koje se zalažete. Ja sa takvim ljudima neću i ne mogu…

S poštovanjem

Gvozden Nikolić