Државни секретар Министарства културе и информисања Александар Гајовић изразио је уверење да Медијска стратегија неће остати у облику у ком је сад у фази Нацрта, већ да ће кроз јавну расправу бити унапређена, а да ће министарство своје мишљење о том документу дати када то од њега буде затражено.

Гајовић је изјавио да је важност Медијске стратегије предименизонирана.

Јесте то важан документ, често сам га називао „медијским уставом“, али је он, такав какав је, мање обавезујући од закона које имамо и чија допуна и измена тек следи, истакао је он.

Уздржао бих се од критике текста Нацрта, рекао је Гајовић на седници Радне групе Националног конвента о Европској унији (НКЕУ) за Поглавље 10 у Народној скупштини, која је разматрала Нацрт стратегије развоја система јавног информисања у Србији.

Свако има право на своје мишљење, своје мишљење ћемо изразити у тренутку кад се, како је у процедури предвиђено, од Министарства затражи мишљење, због тога не бих изговорио ниједну реч критике, рекао је Гајовић.

Добро је, како је рекао, да имамо Нацрт и да имамо око чега да дискутујемо, а видећемо какав ће бити Акциони план.

Гајовић је додао да је стратешко питање јавни интерес и да верује да ће се искристалисати кроз јавну расправу.

Јавни интерес, право грађана на јавно информисање, јесте Свети Грал, за њим трагамо и надамо се да ћемо га наћи, закључио је Гајовић.

Црнобрња: Хаотичан систем без озбиљних регулатива

Члан Радне групе Станко Црнобрња указао је да у тренутку док се ради Медијска стратегија у Србији траје миграција са аналогног на дигиталне медије, која то не препознаје.

Тај нови еко систем створен је хаотично без озбиљних регулатива државе и сада је ова стратегија покушај да се настави континуитет претходне која је имала много мањкавости, рекао је Црнобрња.

Један од елемената тог континуитета је инсистирање да се држава потпуно укине у власништву медија, а да се истовремено од државе траже значајна средства да би се суфинансирали приватни медији, навео је он.

Према његовом ставу, требало би укинути Регулаторну агенцију за електронске комуникације (РАТЕЛ) и Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ) и направити јединствено тело.

Како је оценио, стратегија не препознаје многе „тамне зоне“ које би требало уредити да би медији најбоље функционисали.

Указао је и да се стратегија не бави предузећем Емисиона техника и везе, који је стратешки систем, нити мултиплексима.

УММР/УНС