Ви сте овде
Насловна > Прописи

Кодекс новинара Србије

– Упутства и смернице –

ПРЕАМБУЛА

УММР овај кодекс доносе као етички стандард професионалног поступања новинара.

Дужност је новинара да следе професионалне и етичке принципе садржане у Кодексу, и да се супротставе притисцима да те принципе прекрше.

Кодекс препоручује солидарност са колегама када су угрожени

стандарди професионалног поступања новинара.

Образложење:

Професионални и етички стандарди дефинисани у овом Кодексу теже подизању угледа новинарске професије, пропагирају залагање за слободу мишљења, говора и изражавања, као и независност медија.

Новинари који крше начела овог Кодекса не могу да рачунају на безрезервну подршку новинарских удружења и колега.

Медији су дужни да интерес јавности за потпуним, благовременим и истинитим информисањем ставе изнад свих других интереса. У контексту овог Кодекса, интерес јавности подразумева објављивање свих важних информација које су читаоцу/слушаоцу/гледаоцу од помоћи при формирању властитог суда/мишљења о појавама и догађајима.

За примену овог Кодекса одговорни су и уредници и издавачи.

Образложење:

Новинари, односно уредници професионално су одговорни јавности (читаоцима/гледаоцима/слушаоцима), а не издавачу/власнику (држави и интересним групама), и њиховим приватним, економским, политичким и другим интересима.

Издавач/власник има неспорно право да остварује пословну добит и њоме се руководи у пословању медија. Истовремено, разлог постојања медија јесте јавни интерес, и власничко право га не сме нарушити. Пословни, политички и приватни интереси издавача/власника не смеју да буду изговор или оправдање за кршење овог Кодекса.

Издавач/власник не би требало да по свом нахођењу, без сагласности редакције, мења уређивачку политику медија.

Издавач има право да дефинише уређивачку политику, али она не сме да буде у сукобу са законом нити са професионалним кодексом.

I ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА

1. Обавеза је новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.

Смернице:

• Могуће дејство објављене информације на медиј или медијског власника не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању.

• Политичка или идеолошка позадина информације не сме да утиче на одлуку о њеном објављивању, чак и уколико је та политичка или идеолошка позадина у супротности с политичким убеђењима новинара, уредника или власника медија.

• Саопштења политичких странака или других интересних група морају да буду означена као таква. У случају да је саопштење редакцијски обрађено, читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о примарном извору информације.

• Редакцијска обрада саопштења не сме да измени чињенице, контекст у којем су употребљене, нити њихов смисао.

2. Право је медија да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.

Смернице:

• Медији који преносе агенцијске вести сносе одговорност за оно што објављују. Уколико је агенција наведена као извор информације, скраћивање или допуна те информације не сме да промени елементарно значење, односно закључак који је агенција пласирала.

• Приликом објаве резултата испитивања јавног мњења, препоручљиво је да се наведе: назив агенције која је спровела испитивање, наручилац испитивања, број испитаника, време када је испитивање обављено, питања која су постављена испитаницима.

• Уколико је објављени коментар у супротности са уређивачком политиком или ставом редакције, препоручљиво је да читаоци/гледаоци/слушаоци о томе буду обавештени.

• Отворено залагање за једну политичку странку или опцију неспојиво је с новинарском професијом.

• Новинари нису обавезни да интервјуисаној особи омогуће ауторизацију текста. Уколико се, у договору с уредницима, ипак одобри ауторизација, интервјуисана особа нема право да мења новинарска питања, смисао и контекст својих одговора.

• Промене садржаја фотографије недопустиве су без сагласности аутора.

• Мора се јасно нагласити разлика између документарне фотографије и фотомонтаже. Читаоци/гледаоци не смеју да се доводе у заблуду.

• Недопустиве су драстичне интервенције при дигиталној обради документарне фотографије. Дозвољене су само минималне корекције (у домену боја, контраста, оштрине, и слично) које не утичу на њен садржај.

3. Новинар је дужан да назначи извор информације коју преноси. Уколико извор не жели да буде откривен, новинари и уредници поступају са дужном професионалном пажњом и својим професионалним ауторитетом стају иза информације и одговарају за њену тачност.

Смернице:

• У случају да извор информације условљава да остане неименован, редакција је дужна да то поштује. Од овог правила може да се одступи, уколико се информација односи на планирање неког злочина, или кршење уставног поретка и безбедности државе, када је обавеза редакције да то пријави надлежним органима. Препоручљиво је да се у овим случајевима констултује правни саветник.

• Објављивање информација које су означене као поверљиве, допуштено је искључиво уколико се утврди да је право јавности да буде информисана приоритетно у односу на разлоге поверљивости информација.

4. Новинар је дужан, када је то неопходно, да консултује што више извора и да им омогући да изнесу свој став.

Смернице:

• Новинар је дужан да консултује најмање два независна извора информација која ће дату информацију да потврде или оспоре.

• Два међусобно независна извора информација посебно су пожељна у случају постојања индиције да званичан извор даје непотпуну и/или нетачну информацију. Постојање два независна извора информација једнако је препоручљиво и у случају да кључне информације потичу од анонимног, односно поверљивог извора.

5. Са новинарством неспојиви су објављивање неоснованих оптужби, клевета, гласина, као и измишљених писама или писама чији аутор није познат или његов идентитет није проверљив.

Смернице:

• Садржај писама која се објављују мора да буде у складу с начелима професионалне етике.

• Иако адреса пошиљаоца не би требало да се објављује, она мора да буде позната редакцији. Уколико постоји сумња у идентитет пошиљаоца, писмо не би требало да се објави.

• Објављивање измишљених писама није дозвољено, као ни интервенције на писмима без сагласности аутора.

• У случају да новинар процени да је објављивање непотврђене информације или нагађања у интересу јавности, дужан је да јасно и недвосмислено нагласи да информација није потврђена.

II НЕЗАВИСНОСТ ОД ПРИТИСАКА

1. Новинар треба да се супротстави сваком притиску на слободно обављање професије, као и сваком виду цензуре. Новинар задатке прима само од надлежних уредника. Новинар не сме одлагати објављивање битних информација, осим због неопходне провере тачности.

Смернице:

• Новинар/уредник треба да извести јавност о притисцима који угрожавају слободу информисања и независност медија.

• Уредник је дужан да заштити новинара од сваког облика цензуре и притиска који су му познати, без обзира да ли они потичу од издавача/власника, државе, интересних група, и слично.

• Аутоцензура се сматра кршењем професионалних и етичких норми.

• Уредничке интервенције не смеју да измене чињенице, контекст и ставове новинара који потписује текст/прилог. У случају да уредник измени чињенице, контекст и ставове изнесене у тексту/прилогу, новинар је обавезан да се од тих интервенција огради.

• Наслов текста/прилога не сме да буде у супротности са суштином текста/прилога.

• Наслов текста/прилога подлеже истим етичким принципима као и сам текст/прилог.

• Било какве интервенције (уредника, графичког уредника, дизајнера, и других), у погледу садржаја фотографије, недопустиве су без сагласности аутора.

2. Економски и политички интереси издавача не смеју да утичу на уређивачку политику на начин који би имао за последицу нетачно, необјективно, непотпуно и неблаговремено информисање јавности.

Смернице:

• Уколико се извештава о појединцима и компанијама које имају власнички удео у медију, препоручује се да новинар/уредник наведе ту чињеницу.

• Уколико издавач медија има власнички удео у организацији, компанији о којој се извештава, новинар/уредник требало би да наведе ту чињеницу.

3. Новинар се не може присилити на изражавање мишљења противног његовој савести.

Смернице:

• Новинар не може бити кажњен због одбијања да извештава супротно својим опредељењима и моралним начелима.

• Уколико новинара присиљавају да извештава супротно својим уверењима, он има право да јавност с тим упозна.

III СПРЕЧАВАЊЕ КОРУПЦИЈЕ И СУКОБА ИНТЕРЕСА

1. Новинар не сме да прима или тражи материјалну или неку другу корист за прикупљање, објављивање, одлагање или спречавање прикупљања или објављивања информација.

Смернице:

• Уколико се новинар са саговорником састаје у ресторану, трошак би требало да сноси редакција. У случају да је то неизводљиво, новинар би требало да инсистира на сусрету на неком месту које не изискује трошкове.

• Новинар/уредник не сме да прода документа, аудио/видео записе, књиге и друге материјале које је добио у сврху медијског извештавања. Овакви материјали не би требало да се уступају другим медијима без сагласности извора информација.

• Препоручује се да материјали добијени од извора информација остану у поседу редакције или документационог центра медија за који новинар/ уредник извештава.

2. Новинар је обавезан да одбије поклон уколико се може са разлогом претпоставити да је поклон повезан са обављањем његове професије и да може утицати на објективност у раду. Новинар је обавезан да пријави редакцији нуђење или добијање поклона у вези са обављањем новинарског посла.

Смернице:

• Прихватање поклона дозвољено је само у случајевима када је реч о пропагандном материјалу (оловке, нотеси, качкети, и слично), или предметима незнатне материјалне вредности.

3. Уколико су појединац или организација платили путне трошкове новинару/уреднику/редакцији, он је дужан да ту чињеницу наведе у тексту/прилогу

Смернице:

• Уколико се извештава о темама које су део студијског путовања, професионалног усавршавања или стипендије, а које организују и плаћају државни органи, међународне и домаће невладине организације и фондације, политичке странке, компаније и слично, онда то мора да буде недвосмислено наведено у тексту/прилогу.

• Редакција би требало да плаћа службена путовања новинара, дневнице, путне трошкове новинара на задатку, улазнице за различите догађаје, и слично.

4. Новинар не извештава о темама у којима има приватни (лични или групни) интерес.

Смернице:

• Неће се сматрати непримереним уколико новинар који у некој ствари има и лични интерес извештава о тој теми ако је у питању ствар од ширег јавног интереса (нпр новинар који живи у једном делу града пише текст о потреби да се у том делу града изгради нова школа).

5. Новинар би требало да учини све да избегне ситуације које би могле да доведу до сукоба интереса, стварног или привидног, и које би могле да га наведу да компромитује свој углед или углед професије. Новинар који не може да избегне сукоб интереса дужан је да без одлагања о томе обавести уредника.

Смернице:

• Новинар не би требало да извештава или износи ставове о људима с којима је у блиском крвном сродству, браку, као и ближим породичним или пријатељским односима.

• Новинар/уредник не би требало да извештава о темама у којима има лични, политички или комерцијални интерес, нпр као члан управног, надзорног или пословног одбора компаније/организације/клуба, и слично.

• Новинар не би требало да се бави сектором у којем члан његове (ближе и даље) породице или близак пријатељ има моодлучивања.

6. Са новинарском професијом неспојив је рад у ПР и маркетиншким агенцијама, агенцијама за лобирање, државним органима и институцијама, као и политичким партијама.

Смернице:

• Учешће у политичкој, изборној или медијској кампањи (политичке странке/компаније, и слично), не може да се обавља истовремено с новинарским/уредничким послом. Политичка активност чланова породице новинара/уредника такође би могла да узрокује стваран или привидан сукоб интереса.

• Са новинарском професијом неспојив је рад у контраобавештајним, обавештајним и другим безбедносним службама или рад за те службе.

7. Новинар не сме бити у било каквој врсти пословних односа са субјектима чије активности покрива.

Смернице:

• Новинар не сме да пише о привредним друштвима од чијег пословног успеха зависи његов или интерес његове (ближе и даље) породице или пријатеља. Уколико такав интерес постоји, новинар је дужан да, по добијању задатка, о томе обавести уредника.

• Новинар не сме да извештава о акцијама које поседује или којима намерава да тргује.

IV ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА

1. Новинар је, пре свега, одговоран својим читаоцима, слушаоцима и гледаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар се мора супротставити свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља.

Смернице:

• Новинар треба да извести уредника уколико се његови лични, економски, политички и други интереси преплићу са професионалним дужностима.

• Новинарска професија неспојива је са ширењем било које врсте: полних, родних, етничких, расних, социјалних, или верских стереотипа. Предрасуде које новинари приватно имају, не смеју да буду емитоване/објављене ни у каквом контексту, ни отворено, ни прикривено.

• Недопустиво је колоквијално, погрдно и непрецизно називање одређене групе.

• У извештајима о кривичним делима, национална, расна, верска, идеолошка и политичка припадност, као и сексуално опредељење, социјални и брачни статус осумњичених лица или жртава, помињу се само у случају када су опредељења, припадност или статус у непосредној вези с врстом и природом почињеног кривичног дела.

2. Фалсификовање докумената и плагијат недопустиви су и сматрају се тешким прекршајем стандарда професионалног поступања новинара.

Смернице:

• Коришћење туђих информација, идеја, истраживања, и фотографија и графичких приказа без адекватног навођења извора, сматра се плагирањем, и представља једну од најтежих повреда професионалних и етичких стандарда. Плагирање угрожава кредибилитет новинара/медијске куће, и доводи и до губитка поверења читалаца/гледалаца/слушалаца у новинарску професију.

3. Новинар је дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде.

Смернице:

• Медији су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и идентитет осумњиченог или починиоца, чак и у случају признања кривице.

• Заштита приватности и идентитета подразумева не само заштиту имена (означавање осумњиченог иницијалима), већ и заштиту других података који би могли да упуте на његов идентитет: фотографија, адреса, опис изгледа, брачно стање, социјални статус, припадност некој групи, имена суседа, рођака и пријатеља.

• Жртве и осумњичени често нису свесни моћи медија. Новинар је обавезан да то узме у обзир, те да не злоупотребљава незнање својих саговорника.

• Уколико жртва неког кривичног дела пристане на разговор, новинар не сме да на основу тог разговора открије идентитет жртве или евентуалног починиоца.

• Уколико извештава о почињеном кривичном делу, новинар мора да буде на опрезу да, у разговору с евентуалним сведоцима, не обелодани идентитет жртве, односно идентитет и право на претпоставку невиности осумњиченог.

• Новинар мора да има у виду могућност злоупотребе и манипулације којима могу да га изложе тобожње жртве одређених кривичних дела.

4. Новинару је забрањено да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетан утицај на децу.

5. Новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.

6. Новинар негује културу и етику јавне речи, поштује право на одговор, извињење и исправку и дужан је да благовремено објави одговарајућу исправку.

Смернице:

• Медији су дужни да, без одлагања, објаве тачну и потпуну информацију, чак и ако су нехотице пласирали информацију за коју се накнадно испоставило да је неоснована оптужба, гласина, увреда или клевета.

7. Новинар/уредник не сме да пристане да у било којој новинарској форми пласира било какав облик комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде. Новинар неће стављати свој потпис испод комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде.

Смернице:

• Новинар/уредник дужан је да одбије пласирање комерцијалног оглашавања или политичке пропаганде у форми новинарског изражавања.

• Новинар је дужан да буде посебно пажљив када користи саопштења за јавност,текстове и друге материјале ПР и маркетиншких агенција, будући да они примарно имају сврху да за клијенте (директно или индиректно), обезбеде бесплатан и повољан публицитет.

V НОВИНАРСКА ПАЖЊА

1. Новинар је обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.

2. Новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинар мора да води рачуна о томе да извори информација често следе своје интересе или интересе друштвених група којима припадају и прилагођавају своје исказе тим интересима.

Смернице:

• У контакту са изворима информација неопходна је посебна пажња како би се избегла стварна или привидна пристрасност, проистекла из присних личних односа.

• Читаоци/гледаоци/слушаоци морају да буду обавештени о непосредној користи коју извор може остварити од објављивања информације. Ако извор има непосредан интерес, или настоји да се с неким обрачуна, читаоци/ гледаоци/слушаоци морају о томе да буду обавештени.

3. Прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на став јавности о неком догађају једнако је њиховом намерном искривљивању или изношењу лажи.

Смернице:

• Уколико су извори информација портпароли политичких странака, појединаца и компанија, тај податак мора да се наведе јер је могућ њихов директан или индиректан утицај на објективност извештавања.

4. Новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији и учиниће све да избегне дискриминацију засновану, између осталог, на раси, полу, старости, сексуалном опредељењу, језику, вери, политичком и другом мишљењу, националном или друштвеном пореклу.

Смернице:

• Припадност одређеној етничкој, политичкој, идеолошкој, или некој другој групи, као и брачно стање, верско опредељење, друштвено порекло, наводи  се само у случајевима када је тај податак неопходан за пуно разумевање контекста догађаја о којем се извештава.

• Новинари морају да избегавају фразе које имају шовинистичке, сексистичке, или на било који други начин дискриминаторне конотације (на пример: „припадница лепшег пола“, „припадник јачег пола“, „црногорска лењост“, и томе слично).

VI ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА

1. Новинар има право да истражује све околности и чињенице о догађајима који су од интереса за јавност.

2. Новинар се у прикупљању информација не сме служити изнудом, претњом и прогањањем извора информација.

Смернице:

• Поред тога што не смеју да прете изворима информација, новинари не би смели да обећавају ни повољно извештавање у замену за информације.

3. Новинар је дужан да поштује захтев извора информисања за анонимношћу. Измишљање анонимних извора је тежак прекршај стандарда професионалног поступања новинара.

Смернице:

• Коришћење анонимних (поверљивих) извора информација генерално се не препоручује, осим уколико нема другог начина да се дође до информације од изузетног значаја за јавност.

• Често, употреба неименованих извора информација представља само начин да извор или сам новинар/медиј изнесе нетачне, непотпуне и недовољно проверене информације. У случају да се покаже да скривање извора служи за покриће његовог непостојања, кредибилитет новинара/медија биће озбиљно нарушена.

• Анонимност/поверљивост треба омогућити изворима који могу да пруже информацију „из прве руке“, односно за документа која директно потврђују, или, сама по себи, представљају информацију од изузетног значаја за јавност.

• Уредник је обавезан да са новинаром провери оправданост употребе анонимних (поверљивих) извора информација. У том смислу, неопходно је да бар један уредник зна и штити идентитет анонимног извора.

• Уколико извор информација захтева од новинара да његов идентитет не открије ни уреднику, овакав захтев треба одбити.

4. Новинар је дужан да се представи извору информација и да наведе медиј за који у том тренутку ради, изузев ако је другације поступање у јавном интересу и када се цини у складу са правилима које прописује овај кодекс.

Смернице:

• Лажно представљање и нетачно идентификовање медија за који новинар ради није дозвољено. Новинари на задатку не смеју да се представљају као лица која имају посебна овлашћења, пословни људи или „обични грађани“.

• Прикривање идентитета новинара може се применити само као крајње средство прибављања информација: уколико су безуспешно примењени други методи, уколико се информација не може прибавити на други начин, и само уколико је у питању информација од изузетног значаја за јавност.

• У случају прикривања идентитета новинара, неопходно је да о томе буде обавештено уредништво, а препоручује се и да се консултују правни саветници због могућих правних последица.

5. На захтев уредника новинар може да му саопшти идентитет извора који жели да остане анониман, а уредник је дужан да заштити анонимност извора.

Смернице:

• Уколико је извор информација неименован, уредник мора да буде обавештен о идентитету извора, јер и новинари и уредници одговарају за тачност објављене информације.

• Новинар има право да не саопшти идентитет анонимног (поверљивог) извора уреднику. У том случају, уредник може да донесе одлуку о необјављивању информације која је добијена од њему непознатог извора, и овај се поступак по Кодексу не сматра цензуром.

6. Малолетници се, по правилу, могу интервјуисати једино у присуству или уз сагласност родитеља односно старатеља.

7. Новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.

Смернице:

• Извори информација с којима новинар разговара нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре. С новинарском професијом неспојива је свесна злоупотреба,али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника.

8. Новинар не сме међу људе уносити неоправдан страх нити уливати лажне наде.

Смернице:

• Новинар који намерно, нарочито због „атрактивности“ текста/прилога, подстиче неутемељене страхове и наде читалаца/гледалаца/слушалаца, на најекстремнији начин крши етички кодекс.

VII ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ

1. Новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Право на приватност је сужено када је реч о јавним личностима, а посебно носиоцима јавних функција.

Смернице:

• Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују. Такође, није дозвољено ни објављивање било каквих података који би индиректно могли да открију идентитет било жртве, било починиоца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.

• Новинар мора да има свест о моћи медија, односно о могућим последицама по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет. Посебно мора да има у виду тежину могућих последица у случају евентуалне грешке/погрешне претпоставке у извештавању.

• Чак и уколико надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева „дозволу“ за кршење етичких принципа професије.

• Јавне личности унапред су свесне да им је право на приватност донекле ограничено, али то истовремено не значи да медији могу да га крше без икаквог разлога и објашњења.

• Подаци из приватног живота јавних личности објављују се само уколико је то у интересу јавности, односно уколико имају директне последице на више људи, уколико су у супротности с духом функције коју та личност обавља, или идејама које јавно заступа.

• У случају смрти јавне личности, медији морају да буду посебно опрезни с информацијама које ту личност накнадно повезују с неким кривичним делом или дискриминишућим сазнањем. Чак и уколико је у питању информација од јавног значаја, новинар мора да буде свестан да су преминуле особе законом ослобођене од даљег кривичног гоњења.

2. Новинари и уредници нарочито треба да избегавају спекулације и преношење недовољно проверљивих ставова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих или су тешко погођени материјални и други интереси грађана.

3. У извештавању о догађајима који укључују лични бол и шок, новинар је дужан да своја питања прилагоди тако да одражавају дух саосећања и дискреције.

Смернице:

• Фотографи и сниматељи дужни су да се, приликом фотографисања жртава несрећа и злочина, опходе са обзиром и саосећањем.

4. Новинар је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивања његовог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.

Смернице:

• Представници државних и јавних институција које се баве заштитом деце понекад нису свесни утицаја медија и начина њиховог рада. Подаци које због тога пружају новинарима често подразумевају откривање идентитета малолетника. Новинар не сме да злоупотреби њихову добронамерност или незнање. Информације добијене од лекара, социјалних радника, васпитача, и тако даље, а које директно или индиректно упућују на идентитет малолетника, не смеју да буду објављене.

VIII КОРИШЋЕЊЕ ЧАСНИХ СРЕДСТАВА

1. У прикупљању информација, фотографија, докумената, звучних и видео записа новинар ће се користити само часним средствима.

Смернице:

• Новинари и уредници не смеју да објављују материјал прибављен уз помоћ скривених камера, прислушних уређаја, односно неовлашћеним прислушкивањем, изузев када се тиме стити јавни интерес (нпр објављивање информација о угрозености зивота и здравља становниства, корупцији, злоупотреби полозаја и слицно).

• За примену овог изузетка мора постојати јасно прописана и транспарентна редакцијска процедура.

• Неспојиво је са новинарском професијом прибављање информација подмићивањем извора.

2. Новинар не треба да настави са постављањем питања, телефонирањем, фотографисањем или снимањем приватног лица пошто је замољен да одустане.

3. Притисак на приватно лице да дâ одговор на неко питање може бити настављен и након одбијања, али само под условом да за то постоји утемељен јавни интерес.

4. Право је новинара да, у односу према државним и другим институцијама континуирано поставља питања за која сматра да су од интереса за јавност, без обзира на то да ли су замољени да то прекину или не.

IX ПОШТОВАЊЕ АУТОРСТВА

1. Медији и новинари поштују и примењују важеће законодавство о заштити ауторских права. Када се добије допуштење за репродукцију из другог извора, то се чини уз уважавање аутора и уз навођење извора.

Смернице:

• Уколико се парафразира туђе ауторско дело или истраживање, неопходно је навести аутора, односно извор.

• Фотографије морају да буду потписане именом и презименом аутора или власника фотографије.

• Кршење ауторских права неовлашћеним репринтом, копирањем фотографија из штампаних медија, „скидањем“ (доwнлоад) фотографија са Интернета, сматра се тешком повредом овог Кодекса.

• Фотографије се не могу уступати другим лицима, организацијама, институцијама и медијима без сагласности аутора.

2. Новинар неће као своје потписивати текстове, цртеже, илустрације,

фотографије, видео и звучне записе других аутора.

Смернице:

• Уколико на тексту/прилогу ради више новинара/сарадника, потребно је навести све особе које су учествовале у стварању тог текста/прилога, без обзира на обим њиховог доприноса, на њихов статус и хијерархијски положај у медијској кући (хонорарни сарадник, слободњак, новинар или уредник).

• Фотомонтаже и обрађене фотографије морају јасно да буду разграничене од документарне фотографије. Читаоци/гледаоци не смеју се намерно доводити у заблуду.

3. Новинар треба да одбије да потпише текст, фотографију, цртеж, илустрацију, звучни или видео запис:

– када је уредничком, лекторском или другом интервенцијом измењен тако да је промењен његов смисао, као и уколико су те измене супротне мишљењу и уверењу новинара,

– у случају када за то новинар има оправдани интерес (лична сигурност, итд).

Смернице:

• Новинар не би требало да се потпише ако није учествовао у припреми и изради текста, фотографије, цртежа, илустрације, звучног и видео записа.

• Уколико је променом наднаслова, наслова и поднаслова уредник променио смисао и интонацију текста, фотографије, цртежа, илустрације, звучног и видео записа, новинар је дужан да на то скрене пажњу уреднику, и да захтева измене. Уколико уредник не прихвати захтеве новинара, он има право да тражи изостављање свог потписа, односно да повуче текст, фотографију, цртеж, илустрацију, видео и звучни запис.

4. Уредник је обавезан да услиши захтев новинара да га не потпише под текстом, фотографијом, цртежом, илустрацијом, звучним или видео записом уколико новинар сматра да би тиме била угрожена његова безбедност.

Смернице:

• Коришћење псеудонима треба избегавати. Уколико је у питању информација од изузетног значаја за јавност, односно информација чије би објављивање могло да угрози личну безбедност новинара, употреба псеудонима сматра се оправданом.

5. Архивски аудио и видео записи морају да буду означени на одговарајући начин.

Смернице:

• Фотографија уз текст/прилог која није настала на самом догађају који илуструје, мора да буде назначена као архивска.

• Потребно је јасно назначити сваку фотографију која није настала непосредно на догађају, а служи његовом илустровању.

X ЗАШТИТА НОВИНАРА

1. Новинар који се придржава овог кодекса ужива подршку и заштиту свог професионалног удружења.

2. Новинар који се придржава професионалних и етичких стандарда има право на правну и материјалну помоћ у заштити од насиља, претњи, увреда и других негативних последица због обављања новинарске професије.

3. Свако ко сматра да је новинар повредио неку од одредби овог Кодекса, може се обратити Суду части и Савету за медије.

ПРИМЕРИ

ЕТНИЧКА ПРИПАДНОСТ ОСУМЊИЧЕНИХ ПОЧИНИЛАЦА КРИВИЧНИХ ДЕЛА

Новинари, понекад и по инерцији, помињу етничку припадност осумњичених починилаца кривичних дела. Према домаћем и међународним етичким кодексима, тај податак објављује се само у случају када је етничка припадност од кључне важности за природу кривичног дела. Ова одредба најчешће се крши у случају припадника ромске националности.

У извештају о злочину почињеном у Сарајеву, један дневни лист пише: „Подсетимо, несрећна старица жива је спаљена 20. јануара, око 20.30 часова, у хаустору зграде у улици Азизе Шаћирбеговић, где је становала. Ово гнусно и свирепо дело извршила су тројица малолетних Рома, М. Р. (15), Х. Р. (16) и О.Ј. (15)“. Слична је ситуација и када су у питању друга кривична дела: „Тројица малолетних Рома опљачкала су јуче око 14 часова продавницу прехрамбене робе „Падрино“ у улици Краља Милутина број 65”.

Новинари морају да буду свесни да се пљачкама и свирепим убиствима баве припадници свих националности, и да је природа тих кривичних дела најчешће потпуно независна од етничке припадности починиоца.

С друге стране, етничка припадност жртве такође се помиње само уколико је тај податак пресудан за оно што је жртва доживела. Уколико је, на пример, припадник „Скинхедса“ убио или напао припадника ромске националности, медији су дужни да објаве и податак о идеолошкој припадности осумњиченог, и податак о националној припадности жртве, будући да је то у непосредној вези с кривичним делом.

СЕКСУАЛНО ОПРЕДЕЉЕЊЕ ОСОБА О КОЈИМА СЕ ПИШЕ

Сексуално опредељење спада у домен приватности, а слобода сексуалног опредељења у елементарна људска права. Сексуално опредељење особа о којима се извештава помиње се једино у случају да је тај податак у непосредној вези са темом извештавања. У случају починилаца кривичних дела, податак о сексуалном опредељењу има исти статус као и податак о етничкој или другој припадности осумњиченог или жртве – објављује се само ако је кривично дело директно узроковано сексуалним опредељењем.

Најгрубље кршење ове одредбе догодило се крајем 2007, када је осумњичени, иначе познат широј јавности као бисексуалац, наводно убио своју мајку. У то време, забележени су наслови: „Топли брат убио мајку“, „Исповест геј убице“, „Геј монструм“ и слично.

Новинари морају да буду свесни да своје ближње убијају и хетеросексуалци, и хомосексуалци, и бисексуалци, и трансексуалци. Чињеница да је у овом случај осумњичени хомосексуалац или бисексуалац није битна за почињено кривично дело,и искоришћена је искључиво у циљу „атрактивности“ извештаја и стереотипизације једне групе.

ЗАШТИТА ПРИВАТНОСТИ

Чак и у случају да децидно не наведу податке који би могли да открију идентитет малолетника или жртве кривичног дела, медији то могу (нехотице или тенденциозно) да учине објављивањем посредних података који ће указати о коме је реч. У случају особа непознатих широј јавности, то нема значај на националном нивоу, али су последице по особу о којој је реч далекосежне – посебно уколико је реч о припаднику мање средине.

У извештају о породичном сексуалном насиљу, један дневник објављује иницијале малолетнице, али и презиме и занимање њеног оца: „Др В. Суљић, угледни лекар из Бора, јуче ухапшен јер је девет месеци сексуално злостављао осмогодишњу ћерку јединицу А.С“. Само неколико дана касније, у истом листу објављен је пун идентитет осумњиченог, и то у форми његове исповести: „Владимир Суљић, који је осумњичен да је блудничио над својом деветогодишњом кћерком, тврди да није манијак и да воли дете“. На овај начин, имајући у виду да је у питању мањи град, да је осумњичени лекар (па је, самим тим, познат својим суграђанима), право на приватност злостављане девојчице потпуно је прекршено, што ће, свакако, имати последице на њену будућност.

Новинари морају да буду свесни моћи медија и последица свог начина извештавања, како по ширу јавност, тако и по особе о којима извештавају.

ЗЛОУПОТРЕБА НЕЗНАЊА

Податке о особама чија приватност мора да остане заштићена, новинари често добијају од државних органа, социјалних, медицинских или других институција.

Примера ради, Министарство унутрашњих послова на својим конференцијама за новинаре, у својим саопштењима и на wеб сите-у, објављује имена и фотографије осумњичених, као и детаље почињених кривичних дела. Лекари, социјални радници или васпитачи у разговору с новинарима повремено открију информацију која би, уколико се злоупотреби, могла да нанесе штету малолетницима или другим особама. Такву „отвореност“, незнање или добронамерност не треба злоуопотребљавати, будући да то може имати директне последице на живот људи о којима се извештава.

Током 2004, на насловним страницама више дневних листова објављена је фотографија четворо васпитно и физички запуштене деце из малог банатског места.

Лекари зрењанинске болнице, желећи да новинарима објасне како су деца изгледала и шта су доживела, искористили су фотографије из болничке архиве, и предали их медијима. Неки медији су преко очију деце ставили „црне траке“ (наводно,

ради заштите идентитета), али је врло специфичан изглед малолетника учинио да њиховим суграђанима буде потпуно јасно о коме је реч. Том приликом кршење етичког кодекса настављено је и кроз објављивање других података који је требало да остану недоступни широј јавности.

НАСИЛНИ САДРЖАЈИ

Приликом извештавања о почињеном насиљу, новинар мора да води рачуна о потреби јавности за информацијом, односно интересу и осећањима жртава и непосредно погођених особа. Забрањено је да се, ради сензационализма или „атрактивности” извештаја, објављују информације које нису неопходне за разумевање суштине догађаја, а притом могу да доведу до узнемирености како жртава и њихових ближњих, тако и шире јавности.

Извештај о породичном убиству, иначе препун детаља почињеног кривичног дела, једне дневне новине насловиле су са: „Распорио жену и извадио јој црева“. У тексту о убиству малолетнице, наводи се како је осумњичени „стао девојчици ногом на леђа и поцепао јој јетру“. Посебно је упечатљив начин извештавања о човеку који је 2007. осумњичен за тешко убиство, и током истраге незванично повезиван с различитим сектама. Осим што је том приликом прекршено право на претпоставку невиности, и што су отворено дискриминисани припадници мањих верских заједница, објављивани су детаљи истраге, непотврђене информације и врло непријатне спекулације: „Данијел Јакупек Жак (26), који је убио и потом искасапио Луку Опачића (5) и његовог ујака Василија Трбовића (26), према сазнањима из полиције, јео је делове тела својих жртава и пио њихову крв!!!“.

НАСЛОВИ

Наслови текстова морају да буду у складу са њиховим садржајем, без обзира на то да ли се уредник/новинар приватно слаже са изреченим ставовима саговорника и извора, односно са самим садржајем текста.

Један новосадски дневник објавио је текст о породичном насиљу над женама, при чему је истраживање показало да постоје и мужеви – жртве насиља. Иако се експлицитно наводи да су жене жртве у више од 90 одсто пријављених случајева,наслов текста је „Госпође шамарају отровним језиком“, а поднаслов „Бију балканске мушкарчине, ал’ бију и жене“. Ни једно ни друго не одговара садржини текста, и дискриминише жене, што је противно етичком кодексу.

Top