Београд – Незахвалан ће посао имати радна група за медијску стратегију кад буде расправљала о примедбама из јавне расправе,

јер, ако је судити по јучерашњој у Београду, мало је конкретних предлога за побољшање текста, а тиме и медијске слике и положаја медијских посленика, преноси Танјуг. Након почетног обраћања премијерке и представника ЕУ и ОЕБСА, који су предложени нацрт стратегије оценили као добру основу за коначни текст који ће допринети бољој медијској слици и атмосфери у Србији, у расправи су се ређали представници медијских удружења, мањинских заједница, синдиката, угледни професори…али се дискусија, уз ретке конкретне предлоге, расплинула на хиљаду питања која већ деценијама тиште медијску заједницу.

Од конкретних примедби, предлога и захтева чуло се да је више од простора потребно за медијско представљање и информисање мањина, да директору јавног сервиса треба „смањити“ овлашћења…

Чуло се и да треба нешто предузети поводом хаоса са оглашавањем у прекограничним програмима које емитују кабловски оператери, да на неки начин треба вратити општинама финансирање локалних медија, јер су приватизацијом буквално нестали…

Незаобилазна је тема био и Танјуг, овог пута у пакету с Политиком и Новостима, а повод је анекс у тексту нацрта стратегије о којем је у току јавна расправа, а где се помиње могућност да Танјуг постане јавни сервис чиме би се разрешио статус агенције.

Раде Вељановски, професор ФПН и Зоран Секулић у име Асоцијације независних медија, а иначе власник приватне агенције Фонет, изјавили су да је тај анекс апсолутно непотребан, те да једноставно треба окончати поступак гашења Танјуга започет 2015. након доношења Закона о Информисању. Тиме, како је рекао Вељановски, медијско тржиште не да не би ништа изгубило (како се прејудицира у анексу), већ би тиме само добило.

Гвозден Николић, председник удружења УММР

Гвозден Николић, власник портала и продукције Глас западне Србије је поручио да то не долази у обзир.

Николић који је и председник Удружења медија и медијских радника које окупља 23 медија казао је да они неће дозволити да се угаси „медијско срце“ Србије, у које убраја Политику, Новости и Танјуг.

Он је истовремено подсетио да је у вртоглавој приватизацији након 2008. хиљаде људи остало без посла, а да је за то заслужна управо претходна Медијска стратегија.

https://www.youtube.com/watch?v=uCYZBdKhbWM

Он је оптужио медијска удружења да су све то немо посматрала, те додао да иста интересна групација људи сада пише нову медијску стратегију, што су у дискусији замерили још неки учесници.

Како је рекао Николић, они ће подржати свако решење које је добро за медије, медијску сцену Србије и за државу, наводећи да је непојамно да неко жели нечији нестанак с медијске сцене да би други на њој били успешнији.

У том је смислу поменуо да и сам однедавно има агенцију (РИНА), која, каже, добро ради, те да је уверен да за све има места.

Проф. др Станко Црнобрња – Изузетан познавалац медијске сцене у Србији елиминисан из радне групе

У сличном тону, кад је реч о Танјугу, говорио је и професор Станко Црнобрња, који је, међутим, имао и конкретне примедбе на текст нацрта стратегије, а пре свега у смислу нашег комплетног заостајања у медијској сфери, пре свега у технолошком делу.

Општи закључак скупа је да је комплетна медијска заједница и даље дубоко подељена, једнако као што је то било у време Милошевића, о чему сведоче квалификације које су једни износили на рачун других.

Па се тако чуло и да једна иста интересна група од 2.000-те смишља све медијске стратегије, да РЕМ не ради свој посао, да Савет за штампу има своје миљенике, а да његове одлуке поштује и прихвата отприлике 30 одсто медијске заједнице, да има оних који само своје удружење сматрају правим а сва друга називају фантомским…

Такође, утисак је да је велики јаз између престоничких и свих других медија, а да се негде између налазе мањински медији, које на папиру сви „подржавају“, али у пракси за њих нема баш довољно простора.

У том је смислу изнет и предлог да се при јавним сервисима формирају посебне редакције за информисање мањина, док је предлог о увођењу категорије „медија цивилног сектора“ такође изазвао поделу међу учесницима расправе. Једни су идеју подржали, док други у њој виде још један начин да се „неке паре преусмере на неку страну и испод жита додел ко зна коме“.

Мухедин Фијуљанин, представник БНВ – стратегија се није јасно одредила према говору мржње и насиљу

Генерална је примедба, у чему су се готово сви учесници сложили, да у нацрту стратегије има мало речи о говору мржње и борби против насиља, те да се више говори о отклањању унутрашњих притисака, као да спољни не постоје.

Јавна расправа траје до 1. марта, након чега у року до 15 дана радна група треба да у текст унесе измене проистекле из те расправе и о томе обавести предлагаче.

Стратегију најпре усваја Влада, поменуто је да би то могли бити у другој поливини априла, а затим документ треба да усвоји скупштина.

УММР/Танјуг