Ви сте овде
Насловна > Вести > Извештај Савета Европе: Медији у Србији допиносе ширењу нетолеранције

Извештај Савета Европе: Медији у Србији допиносе ширењу нетолеранције

Говора мржње у српским медијима нема у свим текстовима, али се континуираним извештавањем шири нетолеранција и подиже тензија, наводи се у извештају Савета Европе о употреби говора мржње у медијима у Србији.

Професорка Ивана Костић која је сачинила и представила извештај рекла је да је извештавање медија у Србији сензационалистичко и да има мало текстова који се баве друштвено релевантним темама.

За анализу Костић је користила међународне и домаће правне стандарде за забрану говора мржње, као и праксе судова и праксу Поверенице за заштиту равноправности.

У извештају за период од 20. новембра до 20. децембра 2020. године анализирана је учесталост говора мржње и његових облика у српским медијима.

Додала је да статистичких података о броју случајева о којима су судови одлучивали поводом говора мржње у Србији нема, а да јој приликом израде извештаја подаци из тужилаштва нису били доступни.

„У неким случајевима је став суда био да је наше друштво већ навикло на говор који диже тензије те да имамо већи степен толеранције што не би смело да буде разлог за доношење пресуде“, наводи она.

Она је додала да је у надзираном периоду само један текст о мигрантима садржао говор мржње, док су други текстови на граници увредљивог и говора мржње.

„Правни медијски оквир у Србији је добар, али због нових технологија и друштвених мрежа има простора да се он унапреди. Пракса је проблем и постоји осећај да живимо у друштву у којем постоји толеранција према говору који је неприхватљив. Мора да постоји нулта толеранција“, рекла је Крстић.

Говор мржње у највећој мери користе јавне личности и политичари, за које Крстић наводи да заправо треба да проносе идеју толеранције.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић је навела да је језик једно од најопаснијих оруђа у друштву те да је због појаве интернета више могућности за ширење говора мржње, прогањање, узнемиравање или крађу идентитета.

„Безбедна дистанца коју нам даје позиција анонимности на интернету учинила је да свако од нас користи предности интернета, али и да често осећа континуирану претњу чија ’круна’ је говор мржње“, рекла је она.
Слобода изражавања је, истакла је, подложна ограничавању те „није и не може бити оправдање за говор мржње“.

Јанковић је додала да није задовољна тренутном ситуацијом, али да се на њој сваког дана ради. Додала је да су се политички актери „извештили“ те да воде рачуна да њихове изјаве не пређу у говор мржње, али и да су изјаве нижег интензитета пођеднако опасне.

Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду Тобијас Флесенкемпер је као пример последице континуираног говора мржње навео холокауст.

„Говор мржње и онлајн и офлајн и његов утицај на друштво је огроман разлог за бригу, основа за дискриминацију и може да води кршењу других људских права“

Пандемија корона вируса је, истакао је, допринела ширењу мржње и поларизацији друштва.

„Мржња је продукт. Може се ставити на тржиште и може генерисати много профита“, додао је.

Заменица шефа делегацје Европске уније у Србији, Матеја Норчич Штамцар је навела да слобода изражавања води у дијалог, а говор мржње у насиље.

Додала је да се говор мржње у медијима у Србији толерише и да се регулаторна тела и тужиоци недовољно баве тиме.

Извештај је припремљен у оквиру пројекта „Промоција различитости и једнакости на Западном Балкану“ у оквиру заједничког програма Савета Европе и Европске уније.

УММР

Top