Ви сте овде
Насловна > news > РЕМ – чувар слободе или батина власти

РЕМ – чувар слободе или батина власти

Хоће ли опозиција учествовати на изборима или ће их бојкотовати? Одговор на ово питања највише зависи од три слова – РЕМ (Регулаторно тело за електронске медије). Међу 42 захтева стручног тима покрета „Један од пет милиона” посебно се истиче – смена чланова Савета РЕМ-а, јер како тврди опозиција, без испуњења тог захтева нема ни фер избора. Савез за Србију поставио је и рок – ако до 15. септембра не дође до промене у овом регулаторном телу, али и у РТС-у, нема ни њих на изборима. Изјаснила се и власт – захтевима опозиције може се изаћи у сусрет колико да се изаберу још три члана Савета, будући да је, од предвиђених девет, именовано само њих шест. Остало, тврде, није по закону.

Када је 2003. године основан као Републичка радиодифузна агенција (РРА), предвиђено је да буде независно тело које ће да контролише рад ТВ и радио-станица тако да „допринесе очувању, заштити и развоју слободе мишљења”. Опозиција сада оспорава његову независност тврдећи да широм отворених очију дозвољавају да медији блиски власти чине шта им се прохте.

Став да РЕМ ради на штету опозиције није се сада чуо први пут, исто је мислио председник Александар Вучић пре него је постао власт. Тако се 2012. године жалио на услове предизборне кампање рекавши да је „режим наложио РРА да донесе правила која не постоје нигде, и то је направљено против СНС-а”. И тадашња власт тврдила је исто што и ова сада, да нема ништа са тим, већ да је такав закон.

Још 2006. као батину власти ову установу су видели власници и запослени на телевизији БК када им је РРА у току ноћи и уз асистенцију полиције угасио сигнал. Тадашњи представници одлуку су оправдали вишенедељном блокадом рачуна те телевизије, до краја неразјашњеним правним статусом и фаворизовањем Богољуба Карића и његове политичке странке.

Критике на рачун њиховог рада не долазе само од политичара незадовољних својим третманом у медијима и РЕМ-ом који их због тога не кажњава, већ и од оних од којих ова установа и живи – власника ТВ станица. Управо је РЕМ један од разлога због којег директорка и власница новосадске телевизије Канал девет Маја Павловић штрајкује глађу по трећи пут. Борбу против РЕМ-а започела је када су њеној телевизији одузели дозволу за локалну фреквенцију и наметнули регионалну уз коју иде и неколико пута већи износ месечне надокнаде. Након дигитализације сигнала против РЕМ-а су се оглашавали и власници регионалних медији тврдећи да су оштећени – виде се на истој територији као и локални, а плаћају три пута већу надокнаду.

Иако представници РЕМ-а нису одговорили на наша питања колико износи надокнада између ове врсте дозвола ни у чему је њихова разлика, Маја Павловић је у ранијој изјави медијима рекла да из буџета њене телевизије РЕМ-у месечно одлази 220.000 динара. То је чак 20.000 више него што Канал девет плаћа Емисионој техници и везама, без чијег сигнала се не би ни видели. Коју то услугу више РЕМ нуди онима од којих живи?

Критичари наводе и то да се чланови Савета клоне да изричу мере комерцијалним телевизијама када крше прописе, па чак и да занемарују извештаје својих служби које прате рад тих телевизија. Док чланови Савета своје нереаговање оправдавају речима да не желе да буду цензори, њихови неистомишљеници кажу да је посреди конформизам и лењост. Стварни разлози можда леже на страницама финансијског извештаја РЕМ-а који открива да 82 одсто укупног прихода пројектованог на више од 315 милиона динара овој установи стиже од телевизијских надокнада, од чега чак 69 одсто чине обавезе које плаћају четири комерцијална емитера – телевизије Пинк и Хепи, Прва ТВ и О2. Овај документ даје и одговор на питање због чега је РЕМ-у стало да што више телевизија има дозволу са регионалном титулом. Док 30 регионалних ТВ станица у РЕМ-овом овогодишњем буџету учествује са 23 одсто, тек девет одсто попуњава 60 локалних ТВ станица.

Сајт ове установе указује да су резултати њиховог рада танки, а примања обрнуто пропорционална. Ово регулаторно тело запошљава 83 радника, а просечна зарада је 118.000 динара. Чланови Савета нису стално запослени, али за свој рад месечно добијају накнаду од око 102.000 динара. Савет за сада нема председника, али су све обавезе, као и права у која спада и месечна зарада од 150.000 динара пренета на новинара Горана Петровића, заменика председника.

Високим платама се, нажалост, не могу похвалити и власници локалних медија ни њихови запослени. Успех сматрају већ то ако су им плате редовне, макар биле и далеко испод просека.

Истина је и да је РЕМ, кад год је имао вишак у каси, новац уплаћивао у републички буџет. Реч је о 1,2 милијарде динара за 11 година. Али и тај потез је наилазио на критику кроз питање – зашто вишак није враћен медијима?

Док једни предлажу укидање овог регулаторног тела, познаваоци медијски прилика сматрају да је решење британски модел. Примењен на домаћем терену он би подразумевао да стане под окриље Републичке агенције за телекомуникације (РАТЕЛ), што би појефтинило и рад РЕМ-а и накнаде емитерима.

Ко је у Савету РЕМ-а

Поред заменика председника Горана Петровића, Савет РЕМ-а чине и новинарка Оливера Зекић, психолог Александра Јанковић, бивши секретар Савеза глувих и наглувих Радоје Кујовића, социолог Ђорђе Возаревић и професор ФДУ Горан Пековић. Три члана која недостају требало би да дођу из редова кандидата које предложе савети националних мањина, удружења филмских, сценских и драмских уметника и удружења композитора и надлежни скупштински одбор.
Законом о електронским медијима предвиђено је да чланове бира Народна скупштина већином гласова на мандат од пет година. Такође, прописано је и право још једног реизбора. Народна скупштина, на предлог 20 посланика може да предложи разрешење члана Савета ако несавесно обавља своју дужност, али о томе је неопходно добити и мишљење Савета. Исто тако разлог за смену не може бити политичко уверење члана.

ГЗС/Политика

Оставите одговор

19 − 1 =

Top