Гласила у западној Србији никада нису били у горој, ни црњој беспарици, ни безнађу. На жалост, свему су, поред приватизације у коју су поједини медији гурнути намерно, разних политичких одлука и закулисних радњи, допринели и људи који већ деценијама, под паролом борбе за сувереност јавне речи, урушавају овај важан стуб сваког уређеног друштва.

Ко су кључари чачанских медија, ко је овдашњу штампу и канале упутио у пропаст?

Последњи случај догодио се у Ивањици где је, замислите, на чело комисије за доделу буџетских средстава засела Светлана Којановић, која је у своје доба Телевизију Чачак са 40 запослених увела у стечај, а људи су остали на улици!? Зар је могућно да истим колегама и даље кроји судбину, јер је део радника из пропале ТВ Чачак запослен у Гласу западне Србије. Њен рад у ивањичкој комисији завршен је по узору на Стојана Марковића и Петра Јеремића у Пријепољу, где је у току суђење по тужби локалних медија, које тече у Вишем суду у Београду. ГЗС одмах је, из ивањичке конкуренције, елиминисан јер су пројекти које је понудио „катастрофа“. По мишљењу тих медијских магова катастрофалан је и пројекат „Дневник западне Србије“ који је за 30 дана постао најгледанија информативна емисија у региону, а није чак ни узиман у разматрање. Као ни „Ивањичке вести“ које је предлагао ГЗС за портал који доминира овим подручјем, јер је, не може разуман човек да верује, оцењен као „ужас“. Новац Ивањичана додељен је Радио Џенарици из Чачка, ТВ Галаксији, ТВ Голији, Ивањичком радију и продукцији „4Н“. Председник комисије Светлана Којановић, међутим, још није показала грађанима свој пројекат за неки медиј „Објективно 1“ (где је она уредник, а син власник) који је из државне кесе добио 800.000 динара. Ту би чак могла да буде приређена и наградна игра с једним питањем: „Како се зове тај пројекат и где је видљив“?

Сајт НУНС – Стојан Марковић новинар и наводно жртва политичара, иако је у последњем сазиву заступао ставове Саше Радуловића, пре тога Чеде Јовановића и још неколико странака

„Каквог ћара имају грађани од пројекта за који је овај медиј добио скоро милион? Питам грађане да ли су Светлану Којановић или новинаре тог гласила спазили игде на терену, да ли се ико сећа њиховог прилога и да ли та госпођа, у чије време је растурен један од најјачих медија у региону, има професионално право да оцењује било чији новинарски рад? Кућа коју је она водила остала је без законских права, крова, адресе, новца и радника, и сад нека речена госпођа поново одлучује о судбини људи који се сваког јутра буде спремни да раде за малу надницу, и запитани да ли ће уопште тог дана да буде неког посла? Била је „бог и батина“ на регионалној телевизији, а кад је телевизија пропала остали су, значи, само бог и батина, и то на кичми истих људи. Питам се, по некад, до када ће самозвани господари медијске сцене у западној Србији да раде на уништавању преосталих и преживелих посленика јавне речи, који су се подигли из прашине. Отворено је питање да ли могу пројекте из области информисања да оцењују они који су се јавно хвалисали док су били каобајаги паметни и моћни уредници и директори са милионима из народног буџета?Они који су се хвалили да су у „гаћицама преносили доларе из Сегедина? Да ли то могу они који су осуђивани за крађу хуманитарне нафте, као један бивши директор Дома културе у Чачку?Да ли то могу и они који су чланови пете по реду политичке странке, а на интернет страници НУНС-а представљају се као бајаги жртве? Не могу да не питам, да ли људи, који су упропастили медијску сцену у овом делу западне Србије, могу и имају право да и даље харају по општинама и растурају народни новац како им се ћефне? – пита Гвозден Николић, директор ГЗС и уредник Дневника западне Србије, информативне емисије коју је ГЗС покренуо са медијским удружењем чији је оснивач, заједно са укупно седам медија и 23 новинара и сниматеља из 19 општина овог дела Републике, што је за сада јединствен случај у овом делу земље?

„Гласу западне Србије није потребан ниједан динар зарађен непоштено, и који није бар двапут одрађен.Разним олошима и битангама који на силу владају медијским простором и новцем мора доћи крај, и они то знају. До читаоца и гледалаца права вест и истина наћи ће пут, иако га они заграђују и преграђују новцем, на жалост народним. Хвала грађанима на подршци, Глас западне Србије и Дневник који смо покренули биће са њима и у срећи и несрећи, бар док сам ја на месту уредника“, каже Николић.

Извор ГЗС