Чачак – Удружење медија и медијских радника покренуло је дебату, на простору западне Србије,

о стању медија и медијских радника након приватизације која је спроведена 2008. године, када је на стотине медија затворено и преко 1 000 људи остало без посла. Уље на ватру додала је и медијска стратегија из 2014. за коју многи кажу да није била добра, јер је поставила ствари, може се рећи, супротно новинарским правилима, да је вест постала роба.

Виолета Марковић, одборница ГГ „За напреднији Чачак ” је истакла да је све почело када су новине престале да производе вести, већ су од њих почели да праве новац.

„Када су медији продати и када су власници постали људи који су блиски неким политичким структурама онда су се почело са дириговањем вести. Обичан грађанин не добија праву информације већ пожељну, и то од стране политичких организација и власника медија“, тврди Марковић.

Одборница ГГ „За напреднији Чачак-др Александар Радојевић” у ГС Чачак Виолета Марковић, фото: УММР

Александар Танасковић шеф одборничке групе Двери и члан председништва странке каже да они медије не деле на режимске и слободне, већ на медије и оне које то нису.

„Медији су они портали, новине, телевизије, радио станице, које преносе информацију и који дају могућности и позицији и опозицији и правоме и кривоме да се изјасне по одређеном питању. Оно што није коректно јесте објављивање само једне стране. Нама је јасно да власт као најодговорнија треба да добије највише времена, али је неприхватљиво да у медијској сфери ви имате 95 одсто заступљеност власти и пет одсто свих осталих мишљења. Највећи проблем је јер нема слободног тока информација, већ су све вести афирмативне и нема критичког мишљења“, мишљења је Танасковић.

Према његовим речима у Србији је у последњих 30 година било покушаја монополизације информација.

Александар Максимовић шеф одборничке групе СНС у Чачку сматра да је приватизација медија сасвим нормална ствар и да су свуда медији приватни осим јавних сервиса.

Код нас су приватизацијом медијима све норме поништене, јер се власници понашају како хоће, навијају за једне или друге, тачно је да вероватно има и финансијског утицаја. Као предстваник владајуће коалиције сам незадовољан писањем у појединим медијима, али ми не пада на памет да се мешпам у било чију политичку политикук нити да на некога вршим притисак“, каже Максимовић.

Оно што је уочено на данашњој медијској сцени је спиновање вести.

Марковић је истакла да нема политичког чиниоца који није био тема коментара.

“Мишљења сам да свако треба лично да стане и покаже свој став. Проблем је што немамо закон о коментарисању на интернету, нити политичке воље да се он изгласа. У свету је то уређено да мораш да оставиш мејл адресу и личне податке ако желиш да коментаришеш, а онда то подлаже некој одговорности. А зашто га немамо па зато што онда ботови не би имали шта да раде. Ботови највеће странке највише пишу ружних коментара. Грађанима је на почетку било интересантно коментарисање на интернету али сада им се смучило, јер ако не станеш именом и презименом иза својих речи то је онда не прихватљиво и у моралним и у друштвеним нормама“, тврди одборница ГГ “За напреднији Чачак” Виолета Марковић.

Танасковић истиче да је праг професионализма веома спуштен.

Одборник Двери у ГС Чачак Александар Танасковић, фото: УММР

„Такође сматрам да медији треба да укину поједина обавештења посебно ако то иде на етикетирање без доказа. Били смо сведоци да и председник Србије без икаквих доказа етикетира своје неистомишљенике. У земљи власт диктира културу говора, ако она, изабрана вољом грађана, користи непримерене изразе онда не видим разлог зашто не би одговорили на исти начин. Новинари имају обавезу да ниво политичке културе подигну на виши ниво“, закључује одборник Двери.

Максимовић се осврнуо и на саопштења, за која каже да је одавно престао да чита.

„Такође, не кривим људе који пишу свакакве коментаре, по мени искључиви кривци су људи који раде у медијима и који их воде јер дозвољавају да се увредљиве ствари објаве”.

Виолета Марковић је нагласила да се управо овакве ствари решавају законом. Ако се изгласа закон онда ће се и та област уредити. Тада би обавезу имали и медији и грађани.

Максимовић тврди да данас у Србији не постији одговорност за изговорену реч.

„Можете путем медија да оптужите кога код желите и за шта год хоћете и ништа. У закону пише да такви судски спорови треба да се воде по хитном поступку, али они и даље трају неколико година“.

Танасковић сматра да се медији не користе само у политичке сврхе већ да постоји и великазлаоупотреба медија према деци.

„Емисије и програми који се емитују апсолутно су неприкладни за тинејџерски узраст, и тако им се сервира нешто на шта они треба да се угледају. А све је то због тога, што држава нема стратегију развоја медија. Ако се вратимо на локални ниво, нема ни једног пројкта који је био окренут дечијем програму, али ни пензионерском или културном. Такође истакао бих да је град Чачак само за некадашњу телевизију Чачак издвајао 60 милиона динара. Ми се залажемо да се некадашњи износ врати, јер не знамо колико може са 11 или 12 милиона динара да се направи квалитетног програма са највећим акцентом на образовни и културни програм“.

Одборник СНС у ГС Чачак Александар Максимовић, фото: УММР

Максимовић се надовезао да се ниједан политички пројекат не финасира из средстава које се издвајају из буџета града.

„Немамо ми ништа против да се тај износ повећа и на 20 и 30 милиона, али опет ће се наћи неко коме расподела средстава неће одговарати. Надам се да је све више оних који не верују медијима већ себи и свом личном утиску, а резултати на изборима то показују“.

Марковић је рекла да су новинари у некадашњој Југославији па и у Чачку били поштованији чланови друштва. а да је данас та професија један од највећих губитника у транзицији.

„По примањима новинари су били средња класа која се изгубила. Новинар више није самосталан и то је велики проблем јер економска слобода је прва слобода, ако имате њу онда имате и све остале“.

Максимовић каже да се у Чачку новинарство свело на „овај ће ми дати неки динар, ајде да га не дирам”.

„На жалост то тако функционише, после 25 година проведених у медијима сматрам да је то најбољи посао, али на жалост од тога не може да се живи. Сматрам да је највећа слобода и одговорност била управо у тим медијима који су се финансирали из градског буџета и били јавни сервис грађана. Ту сте морали доборо да измерите шта ћете да напишете а не да измишљате“.

Танасковић је мишљења да се новинари налазе под одређеним притиском владајуће структуре.

На питање како оцењују локалне медије, шеф одборничке групе Двери похвалио је све медије у Чачку јер како је рекао, свако на свој начин доприноси слободи и добијању благовремних и правих информација, то је реткост у Србији.

Мишљење Максимовића је да ако су политичари задовољни медијима то онда није добро, јер су се онда сврстали на једну страну.

„Ми из владајуће коалиције немамо жељу да се мешамо у уређивачку политику. Сматрам да ако је опозиција задовољна медијском сценом у Чачку онда ту нешто није добро“.

Марковић каже да јој констатација Максимовића није јасна, јер је и она као део опозиције задовољна медијима у Чачку.

„И опозиција и медији имају исти задатак, да буду критичари власти. Све оно што не ваља треба да се објави како би се рад власти побољшао. Зато власт никада не воли медије“.

Максимовић је истакао да се медији више не придржавају светог новинарског правила да прво треба чути обе стране па онда објавити вест. Са његовом констатацијом сложили су се и чланови опозиције Виолета Марковић и Александар Танасковић.

УММР