Доношење нове медијске стратегије и Однос локалних самоуправа и медија након приватизације била је тема разговора са медијским стручњаком и чланом Радне групе Министарства културе и информисања проф Станком Црнобрњом са којим смо разговарали о потребама које намеће дигитално друштво, и положају локалних медија десет година након приватизације и изласка државе из медијске сфере .

,,Медијска стратегија је пре свега потребна јер закон налаже да се она с времена на време промени. Док се са друге стране и у свету и код нас дешавју тако радикалне промене у медијској сфери, највише изазване процесом дигитализације, што у простору медија изазива потпуно друго агрегатно стање на више нивоа и уводи демократизацију у медијске процесе, што до сада наши закони нису препознавали. Потребно је да ми сами препознамо оно што је за нас битно у тој медијској револуцији, која је у току, и да нам нова стратегија служи као орјентациони документ”, рекао је Црнобрња.

Што се тиче медијске индустије, професор наводи да није у добром стању, управо због закона који су протекли из претходне стратегије и да они сада имају за циљ да коригују све оно што није ваљало на локалном и националном нивоу.

,,На пример пре ових нових медијских стратегија није било дозвољено да странци буду власници у нашим медијима више од 49 одсто, сад они могу 100 одсто да буду власници. Није било дозвољено да се из Србије неовлашћено извлаче медијски профити без да се плати ПДВ, порез, допринос, сада је то омогућено, и још низ аномалија”, казао је Црнобрња.

Он додаје да је низ проблема проистекло из претходне стратегије која је имала два фундаментална начела то је приватизација свега и наводно укидање државног утицаја, што је за последицу имало гашење бројних медија у Србији поготову на локалном нивоу, а то је видљиво на примеру Чачка, и других градова широм западне и целе србије. Затим прелазак на такозвано пројектно финансирање, што се показало као један метод у медијима који је отворио нове изворе корупције и недовољног квалитета.

,,Веома важна питања за опстанак струке је како да регулишемо, и да ли да регулишемо и у којој мери један велики синтетички медиј од интернета, телевизије радија до новина. Један круг који је доста широк, али покушава да затвори све елементе који чине нашу медијску и друштвену стварност у један логични систем који можемо да представимо на јавној дискусији и онда да Влада одлучи да ли је политички спремна да уђе у велике промене”, наводи Црнобрња.

Формирање Министарства за медије, електронске комуникације и дигитално друштво могуће решење

Његово лично размишљање је да је дошло време да због дигитализације као и преласка целе Европе на нову технологију и ново законодавство постоји једна адреса где би ,,делатници” у медијима могли да се обрате а не да гравитирају између два ауторитета.

,,Формирањем једног Министарства за медије, електронске комуникације и дигитално друштво ће се добити једно тело које координише све ресурсе и правце који ће се дешавати у другим ресорима. Не може се дигиталним стањем мало бавити Расимово министарство, мало министарство финансија, иностраних послова, спорта. Потребно је једно које ће ту сиштинску промену да дефинише”, наводи Црнобрња свој индивидуални предлог додајући да не верује да ће бити довољно снаге у политичком фактору да дође до ове по њему неопходне промене.

ГЗС

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Подржано од стране Министарства