Најтиражније и, по анкетама, најкредибилније дневне новине у Србији и национална новинска агенција ових дана поново су у центру пажње. Проблеми у функционисању и нерешен статус наговештавају црне дане и гашење Вечерњих новости и Танјуга, пише Вукосав Томашевић за Новости.

Због небриге државе, Танјуг је већ годинама “ чардак ни на небу, ни на земљи „. Иако формално угашен, животари на “ инфузији „, показујући изненађујући квалитет и конкурентност, па чак и доминацију над приватним агенцијама.

Вечерње новости, упркос неуспелим приватизацијама, успевају да опстану у врху тиража и, што је много важније, лидер су по поверењу међу дневном штампом. Сви који се озбиљно баве медијима знају да је у демократски уређеним друштвима кредибилност медија много цењенија од тиража или гледаности.

Нестанак националне новинске агенције и најутицајнијег дневног листа проузроковао би бројне потресе и велику црну рупу у медијској свери и информисању грађана Србије. Пошто је готово сигурно да гашење ове две медијске куће не би било праћено појавом адекватних “ замена „, још би погубније биле дугорочне негативне последице на културолошком, безбедоносном и плану заштите националног идентитета.

Због свега овога, неопходно је државним мерама заштитити Танјуг и Вечерње новости. Влада Србије треба да заустави пропадање, сачува и обезбеди нормално функционисање ове две националне институције.

Могуће решење је да Танјуг и Вечерње новости добију законски статус сличан ономе какав имају јавни сервиси у области електронских медија. Суштински, да буду у јавном власништв у и под јавном контролом.

Ово решење је, правно и практично, и могуће и одрживо. Влада, у националном и јавном интересу, треба да стане иза њега.

За очекивати је да овај предлог на нож дочекају они који су током протеклих 15 година, под изговором “ ослобађања медија од утицаја политике “ и “ европске праксе „, кроз дивљу приватизацију уништили многе медије, а оне који су претекли и целокупни јавни живот у Србији претворили у један велики таблоид. Пракса “ потпуног повлачења државе из медија „, а затим инсистирање да држава те исте медије, сада у приватном власништву, финансира путем “ пројектног информисања “ отворила је много веће могућности корупције и манипулације буџетским новцем него што је то било могуће у време када је држава имала власничку контролу над тим медијима.

Пустош и медијски мрак који су настали након неуспеле приватизације огромне већине локалних штампаних и електронских медија широм Србије такође су доказ погубности српског експеримента са безалтернативним неолибералним концептом новинарства.

Треба указати и још један, скривени, а вероватно најважнији циљ оних који раде на гашењу Новости и Танјуга. У питању је имовина огромне вредности. Буде ли по досадашњој пракси српске “ приватизације “ и, поготову, приватизације медија, некретнине у центру Београда и имовина стварана деценијама улагањем државе и свих грађана завршиће по багателној цени код неког тајкуна или “ страног инвеститора „.

Превише је разлога за заштиту општег и јавног интереса. Влада и надлежно министарство треба да делују најефикаснијим, законским путем.

Док не буду донете потребне политичке одлуке и законска регулатива, Влада интервентним мерама треба да обезбеди стабилност пословања и започне суштинску трансформацију Танјуга и Вечерњих новости. За почетак, уместо партијских кадрова, на руководећа места треба довести професионални менаџмент, а на уредничке позиције најбоље новинаре.

Вукосав Томашевић новинар, некадашњи посланик, члан скупштинског Одбора за информисање