Иронично је да група која тврди да се бори “за слободу медија” захтева да се медији гасе и то хитним поступком. Та група би одмах да угаси Танјуг, а Политику и Новости да отера у сигуран стечај и ништавило, по принципу који је примењен у поступку приватизације медија у Србији, баш онако како су прописали катастрофални медијски закони из 2014 године”, казао је један од најпризнатијих стручњака и члан Радне групе Министарства за доношење нове медијске стратегије професор доктор Станко Црнобрња реагујући на невероватан притисак групе која је председници Владе Србије испоставила невероватне захтеве.

,,Шта је циљ такве вратоломије? Још таблоида? Лицемерно је следеће: “слободари” би да хитно, и по кратком поступку, укину радну групу која припрема нову стратегији за медије у Србији, групу у којој су и сами били, а из које су се повукли из ‘сасвим десетих разлога’. Сада би да са стране цензуришу, да прописују, у страху да ће анализа ове стручне и непристрасне радне групе сасвим да открије поражавајуће последице тзв ‘медијских реформи’ које ‘борци за слободу медија’ слепо подржавају још од када су, као Асоцијација медија, постали ‘део неформалне групе’ Медијска заједница, коју су фомирали поводом доношења Медијске стратегије 2011. године”, каже Црнобрња.

Он сматра да се бомбастично скривање иза речи ‘за слободу медија’ крије диктаторско и саможиво уверење да само, од њих одабрани, могу и смеју да размишљају и говоре о судбини медија у Србији.

,,Та врста лажног елитизма и себичног схватања медија и јесте довела до 1000 новинара без посла, гашења бројних локалних медија, до застрашујуће концентрације власништва, до противзаконитог прекограничног емитовања, до невидљивих власника медија који се крију по ‘рајским острвима’, до осиромашења новинара и понижења новинарске професије. И сада ти исти елитисти захтевају да се оформи нова радна група коју треба да чине ‘еминентни стручњаци за медије’, за које, нема сумње, сматрају управо себе”, објашњава он.

Стратегију сада захтевају да пишу они који би да, по хитном поступку, укидају медије, да забрањују радне групе, да прописују ко је подобан да ради у њима а ко не, да разрезују обавезне дажбине, они који терајући своје интересе и интересе својих ‘газда’ терају државу из медија, не марећи што тако укидају места на којима може и треба да се исказује првенствено јавни интерес, тврди Црнобрња.

,,То су ‘стручњаци’ који би да састављају управу регулаторне агенције, а не да мењају њене катастрофалне учинке. То су борци за слободу који моткама, ноћу, терају синдикат новинара из њиховог малог собичка, то су борци који мирно гледају како новинари у ‘приватним’ медијима не смеју ни да питају колика им је плата, и када ће да буде. А камоли да траже основна законом загарантована права. То су ‘слободари’ који су научили једну мантру и слепо је понављају док безобзирно газе по руинама савременог српског новинарства. Руинама, које су и сами, у великој мери, створили” тврди професор.

Он је нагласио да људи који не могу на крај да изиђу ни са својим сопственим колегама, новинарима, из супарничког удружења, желе, жарко, да укину радну групу која ради медијску стратегију и да, сами, зацртају тај, како кажу, фундаментални документ. ,,Можда би прво требало да се подсете на фундаменталне етичке и моралне принципе којима треба да се руководи управо новинарска професија. Новинарство је привилегија која са собом носи и врло велику одговорност. Када новинарска професија није у стању да се само-регулише она нема право да другима држи слово о било каквим слободама. Слобода је у самодисциплини. Све остало је симулација. Када докажу да поседују самодисциплину колеге новинари, у Србији, моћи ће, са пуним правом, нешто и да захтевају. Иначе, изгледаће, као што сада изгледају – неубедљиво и безнадежно”, закључује Црнобрња.

Глас западне Србије