Удружење Медија и медијских радника Србије званично је регистровано у Агенцији за привредне регистре, а седиште је у Чачку, у Улици Жупана Страцимира 9.

Удружење је настало пре десет дана на Оснивачкој скупштини и за сада окупља седам медијских кућа и више десетина чланова из Краљева, Чачка, Ужица Пријепоља, Горњег Милановца, Љига, Косјерића и Бајине Баште.

„Све техничке и правне ствари тако су завршене, и сада предстоји активан рад који ће се фокусирати на бројне проблеме са којима се данас суочавају медији и радници у овој бранши“, наводи Гвозден Николић који ће у наредне две године предводити Удружење будући да је на Оснивачкој скупштини изабран за председника.

„Удружење је основано из преке потребе, а већ у самом старту прикључило нам се мноштво незадовољних медија и медијских радника. У великом смо проблему због монопола којег спроводе раније основана удружења. Рекао бих прецизније: поједини, чак и високи функционери тих удружења, који злоупотребљавају медијске реформе. Није нормално да у тим удружењима седе људи без кредибилитета, са сумњивим биографијама и скоро две деценије увек једни исти, све зарад сопственог интереса а не општег. То су углавном он који су стални добитници новца на име тобоже сјајних и милионских пројеката финансираних народним новцем. Новац су узели да њихова дела, успут речено, слабо ко је видео. Народ од тога нема никакве вајде, сем ширења глупости. Када неко укаже на то одмах загаламе како су угрожене медијске слободе. Јасно је да овако не може даље. Поједина правила игре се морају променити јер су, дакле, примећене злоупотребе. Тражићемо састанак са министром, предочити му проблеме и дати конкретне предлоге зарад медија који вредно раде и грчевито се боре на суровом тржишту, изложени свему и свачему“.

Николић даље истиче: „Неприхватљиво је да предлоге за комисије које одлучују о расподели новца за пројекте могу да дају само удружења са три године стажа. Шта то значи, сем монопола за оне који су и до сада држали и нож и погачу? Наш предлог ће бити да сва удружења која броје 10 медија и 50 чланова, медијских радника, имају право на свог представника у тим комисијама. На националном нивоу то може бити дупло (20 и 100), али временске одреднице треба скратити највише на једну годину јер оне служе да би се сачували монополи. Проблем нису удружења већ групације у њима које функционишу по принципу ја теби ти мени“, каже Гвозден Николић председник УММР.

Као пример, Николић наводи да је неприхватљиво да новац у Зајечару дели члан комисије из Ужица који никада пре тога није био у источној Србији.

„Тај не зна потребе, нема јасну медијску слику, и онда нам се догоди као у Горњем Милановцу да члан комисије из Крушевца залута јер се први пут обрео у овом месту, а дошао је да подели пет милиона динара пореских обвезника. А портл стар неколико месеци добије новца колико две телевизије скоро. Комисија каже имали су одличан пројекат и не можеш им ништа, али не кажу да је уредник њихов другар и функционер у УНСУ. Те другарске комбинације и стални добитнци на свим конкурсима, од Министарства до локала, су огроман проблем за стотине медија широм Србије који све нас свакодневно извештавају. Али, само једни, и стално њих педесетак, имају каобајаги одличне пројекте, неки чак по два и три… Е, то не може више тако, пројектно финансирање је осмишљено као помоћ свим медијима, онима који раде и дају велики допринос информисању. Мачке и кучићи нека мало сачекају, да видимо шта нам је са проблемима обичних људи, привреде, друштва, старих особа, села, пољопривреде, шта са лошим политичарима, криминалом, где је омладина… Мислимо да су то далеко прече теме“.

Веома је важно, затим, раздвојити информисање од осталих пројеката.

„Ако је пројектно информисање онда оно мора бити усмерено у том ширем правцу и стварном информисању. Дневно информисање је најскупље. Узмите пример поплава из Лучана, медији су горе месецима били присутни, изложени огромним трошковима, и за то нису добили ни један динар. То се не може предвидети никаквим пројектом. Истовремено, фантомски портали којих нема нигде, под фирмом ,`идеалног пројекта` добијају милионе динара. Јасно је о чему се ради, иза свега се крије лични интерес појединаца који нас реформишу више деценија. Када укажете на то они одмах прибегну старом штосу и загрме како су угрожене медијске слободе“, нагласио је први председник Удружења.

Иначе, Управни одбор Удружења броји седморо чланова – Љубиша Лешевић (ОН-Лајн, Краљево), Алем Ровчанин (ПП медија, Пријепоље), Ранко Станковић (Лав Телевизија, Ужице), Весна Степановић (Чачански Глас), Милош Стеванић (Медија портал, Чачак) и Вукица Лазовић (Глас западне Србије).

Секретар Удружења је Верица Брковић. Удружење је основало и Савет у којем су Зоран Марјановић (Вести, Франкфурт) Миладин Вукосављевић (новинар и публициста) и Емилијан Протић (дугогодишњи врстан новинар из Ивањице), а биће проширен са неколицином угледних личности из Бајине Баште и Ужица.

Удружење планира да до половине новембра покрене један велики пројекат на нивоу западне Србије у области информисања, припреме су већ одмакле…

„У овом тренутку не можемо да говоримо о појединостима. У наредних десет дана требало би да потпишемо уговоре, а онда да уђемо у заједничку реализацију“, казао је Николић.