Оснивачи Савеза су Удружење новинара Србије (УНС) и Удружење новинара Црне Горе (УНЦГ), а конференцији су присуствовали новинари и представници новинарских удружења из Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Македоније и Бугарске, као и помоћница министра за информисање Славица Трифуновић и шефица Медијског одељења ОЕБС-а Гордана Јанковић.

Говорници су представили моделе финансирања медија у својим земљама и дискутовали о ефектима модела финансирања на медијску сцену и квалитет медијског садржаја.

Председник УНС-а Владимир Радомировић рекао је да му се „чини да за новинарство никада није била боља ситуација, али да је за медије она изузетно тешка“.

„Новинари данас могу својим извештавањем да помере многе ствари, али раде у медијима који су све сиромашнији. Интернет гиганти су одузели највећи део тржишта оглашавања на који су се медији ослањали и модел који је до недавно функционисао не може више да постоји у том облику. Они који управљају буџетима треба, у интересу јавности, да подрже професионалне медије јер само тако могу да се изборе са поплавом непроверених информација“, рекао је Радомировић.

Он је подсетио да се УНС годинама залаже да се локалним самоуправама у Србији уведе обавеза да издвајају буџетска средства за медије, пре свега локалне.

„Тражимо да то буде 2 одсто годишњих буџета јер би на тај начин било обезбеђено функционисање локалних медија који су кичма сваког демократског друштва, а то улагање би се вишеструко исплатило“, рекао је Радомировић.

Славица Трифуновић – Локалне самоуправе повећавају износе за медијске пројекте, јавни сервиси најсиромашнији у региону

Помоћница за информисање и медије Министарства културе и информисања Славица Трифуновић навела је да је примена Закона о јавном информисању одмах створила проблеме, а нарочито у функционисању локалних и регионалних медија.

„Чини ми се да ти медији нису у потпуности разумели, а ни били спремни да дочекају то време када се са директног финансирања из буџета прешло на пројектно. Пројектно финансирање није финансирање медија, то је суфинансирање медијских садржаја и овај вид државне помоћи никако не може бити супститут за финансирање медија и не може да обезбеди стабилно и дугорочно финансирање локалних медија. После 3, 4 године примене овог Закона имамо ситуацију да су локални и регионални медији у незавидном положају. Уместо да смо у међувремену имали стабилизацију медијске сцене и да кренемо путем развоја, ми имамо медије који имају огромне финансијске проблеме“, рекла је Трифуновић.

Она је истакла да је тржиште оглашавања у медијима у Србији ограничено и да на њему нису препознати локални и регионални медији.

„Медијско маркетиншко тржиште се процењује на око 150 милиона евра, а највећи износи издвајају се за медије са националном фреквенцијом. После доношења Закона драстично су се смањила средства која су издвајана из локалних буџета“, рекла је Трифуновић.

Она је истакла да се „та издвајања данас ипак повећавају и да расте свест о томе колико су значајни локални и регонални медији“.

Како је рекла, ни овакав начин финансирања Jавних медијских сервиса није довољан.

„Наши медијски сервиси су најсиромашнији у окружењу, да не причам о ЕУ. Оба Jавна сервиса имају константан проблем са ликвидношћу и у наредном периоду нам предстоји да стратешким документима и законима обезбедимо њихово стабилно и дугорочно финансирање“, рекла је Трифуновић.

Гордана Јанковић – Да би остварили своју функцију, медији морају бити независни

Шефица Медијског одељења ОЕБС-а у Србији Гордана Јанковић истакла је да „медији не могу да остваре своју демократску функцију извештавања, праћења и контроле власти ако немају аутономију у односу на сопствено окружење“.

„Појављује се основна дилема када су у питању регулаторне обавезе – како деловати регулаторно, а не наметати утицај, како вршити власт и створити адекватан амбијент за деловање медија, а уздржати се од захтева за противуслугом. То је један од суштинских тестова демократије за сваку државу“, рекла је Јанковић.

Она је додала да се ОЕБС, у раду на Медијској стратегији, посветио евалуацији свих докумената који дефинишу медијску сцену у Србији и да постоје бројна питања која треба редефинисати.

„Прва ствар коју помињемо је излазак државе из власништва у медијима, приватизација великог броја медија је обављена, али остају национални медији који још увек нису у статусу који је предвидела претходна Медијска стратегија, као и медијски закони. Постоји отворено питање Танјуга, ’Политике’, ’Новости’. Осим изласка државе из медија, остаје привременост Закона о јавним сервисима. Они су већ четврту годину у статусу lex specialis-a. Неопходно је наћи моделе који ће јавним сервисима омогућити одређену врсту аутономије коју до сада нису могли да остварују зато што се финансирају значајним делом из буџета“, рекла је Јанковић.

Председник СНСЦГ Ивица Милосављевић рекао је да се „Јавни сервис све више приближава комерцијалним телевизијама, тражећи јефтину забаву и популарност, подижући рејтинг“.

„Губи се основна функција јавног сервиса и то је трајна последица која највише угрожава одговорност друштва и објективне информације“, рекао је Милосављевић и додао да се такво понашање Jавног сервиса „пресликавала на нижи ниво“, односно на локалне медије.

Србија – више него преполовљена издвајања за медије

Генерални секретар УНС-а Нино Брајовић рекао је да је „Србија земља са рекордним бројем медија у региону“.

„У 2018. години имамо 2149 медија, од чега је 1407 у Регистру медија уписано у складу са Законом о јавном информисању и медијима. Можемо претпоставити да осталих око 700 није активно, па се основано може говорити о око 1500 медија у Србији“, рекао је Брајовић и навео да је тржиште оглашавања у Србији процењено на око 180 милиона евра, што је око један одсто БДП-а и показатељ је сиромашног тржишта.

Брајовић је изнео податак да је у 2018. години за пројектно суфинансирање медијских пројеката издвојено око 12 милиона, а годину пре око 11.5 милиона евра.

„Осим тога, око 2.3 милиона евра су директне буџетске субвенције из буџета АПВ за медије чији су оснивачи национални савети националних мањина, а од ове године обновљен је и Фонд за националне мањине који је за пројекте медија националних мањина издвојио око 175.000 евра, што је укупно око 15 милиона евра за медије у овој години“, рекао је Брајовић.

Брајовић је истакао да је УНС истраживањем дошао до података да се финансијска подршка државе медијима више него преполовила у односу на издвајања пре приватизације, те да УНС због тога инсистира на издвајању најмање два одсто локалних буџета за медијске пројекте, што би омогућило производњу медијских садржаја и развој медија.

Он је говорио о проблемима у спровођењу конкурса за пројектно суфинансирање медијских пројеката, као што су чињеница да Закон није предвидео обавезност расписивања конкурса, критеријуме и начин расподеле новца, као и именовање чланова комисија који одлучују о расподели новца.

„До сада је конкурс Министарства културе био узоран, добар начин како се спроводе медијски конкурси, али ове године постоје озбиљне замерке и на један од осам конкурса Министарства, за телевизијске продукције. Тражили смо да се уговор са фирмом ‘Essentis’ која је добила највише новца на том конкурсу, а у пријави је навела неколико лажних података, раскине, да се новац врати. То се, нажалост, није десило“, рекао је Брајовић.

УНС се, како је додао, залаже да се осим за пројекте, предвиди да се убудуће новац додељује и за информативне програме медија, односно да буде дефинисано да се пола предвиђеног новца за медије у буџету додељује за медијске пројекте, а пола за информативни програм.

УММР/УНС