Нацрт нове медијске стратегије предвиђа излазак државе из власништва у листовима Политика и Вечерње новости, који већ годинама имају проблеме са пословањем и нетранспарентним власништвом. Решењем задовољна медијска сцена – али не и Политика.

Дневним листовима Политика и Вечерње новости посвећена је посебна пажња у нацрту нове медијске стратегије, која предвиђа низ мера како би се смањио утицај државе на медије и унапредиле медијске слободе.

У циљу успостављања једнаке тржишне позиције медија и спречавања непримереног утицаја на уређивачку политику потребно је окончати процес приватизације медија, наведено је у Стратегији. То се пре свега односи на излазак државе из власништва у привредним друштвима Политика АД, издавача Политике, и Новинско-издавачког друштва Компанија Новости АД, које издаје дневни лист Вечерње новости.

У коментару за ЦИНС, Жарко Ракић, главни и одговорни уредник најстаријег дневног листа у земљи, навео је да се листу Политика нико није обратио током израде нацрта медијске стратегије.

„Како нас, дакле, нико није звао или питао ништа у вези поменутог нацрта, за нас је реч о непријатељском документу – у делу који се бави дневном новином Политика – и против његовог усвајања борићемо се свим законским средствима“, рекао је Ракић.

Стратегију за развој система јавног информисања у Републици Србији, такозвану медијску стратегију, израдила је Радна група на челу са Дејаном Стојановићем из Министарства културе и информисања.

Стојановић је у разговору са новинарком ЦИНС-а демантовао Ракићеве тврдње, јер су, како каже, уредници дневних листова били позвани да учествују – али није било одазива.

„Када се радила анализа стања и када је тема била штампани медији, радна група је позвала све представнике дневних новина у Србији и најважнијих недељника. Само се одазвао представник Вечерњих новости“, објаснио је Стојановић.

Покушај државе раније без успеха

Јелена Клеут, комуниколошкиња и представница Независног друштва новинара Војводине у Радној групи, наводи више разлога због којих је потребно да се два медија приватизују.

„Један од најважнијих разлога је проста чињеница да је држава врло лош власник и у економском и у смислу политичког утицаја на медије“, рекла је Клеут. Држава власничку улогу доживљава као „стављање шапе на уредничке позиције, а самим тим и на интегритет новинарског рада“, објашњава.

Према њеном мишљењу, у отвореној тржишној утакмици ова два медија не би смела да имају никакве олакшице у односу на све остале медије.

Излазак државе из медија био је превиђен и претходном медијском стратегијом, из 2011. године, на основу које је три године касније донет сет медијских закона и спроведена приватизација неколико десетина медија, до тада у власништву државе или локалних самоуправа.

Крајњи рок за приватизацију био је октобар 2015, али процес продаја државних удела у Политици и Вечерњим новостима тада није покренут.

Док већина чланова Радне групе подржава идеју да се исти принцип примени и у случају Политике и Вечерњих новости, два члана имају супротан став – који је издвојен из нацрта стратегије.

У виду анекса појединачна мишљења су приложили Драгана Чабаркапа, председница Синдиката новинара Србије и Нино Брајовић, генерални секретар Удружења новинара Србије и бивши државни секретар у Министарству културе и информисања.

Брајовић предлаже да се 50% државног капитала Политике не приватизује путем јавног надметања већ да се пренесе на ћерку фирму – Фондацију Политика, чији би оснивачи били новинари, акционари Политике АД и институције попут Српске академије науке и уметности (САНУ). Затим треба донети пропис којим би се омогућило новинарима, акционарима Политика АД, да се определе да ли желе да продају своје акције у оквиру приватизације или желе да остану суоснивач Фондације, пише у предлогу.

Драгана Чабаркапа у свом мишљењу није дала прецизно решење за два медија, али је предложила доношење посебне регулативе, због друштвеног значаја који имају за земљу и традицију.

Жарко Ракић је предлоге из нацрта стратегије и два анекса назвао „апсолутно неприхватљивим”.

„Човек мора да се упита да ли је на делу велико незнање или скривена намера да се ова дневна новина уништи али пре тога опљачка“, написао је у одговору ЦИНС-у.

Новинарка ЦИНС-а је, у вези са предлозима из нацрта који се односе на Новости, контактирала и главног и одговорног уредника овог листа, Милорада Вучелића, али одговор није стигао.

Нацртом медијске стратегије предвиђено је и решење проблема Новинске агенције Тањуг, која је требало да престане са радом у новембру 2015. године. Стратегијом се планира гашење Тањуга и успостављање новог модела пословања агенције, осим у два издвојена мишљења.

Последњи округли сто у оквиру јавне расправе одржан је 27. фебруара у Београду.

Њему је присуствовала и премијерка Србије, Ана Брнабић, која је изјавила да су у изради документа учествовалале све релевантне и заинтересоване стране. Према њеним речима процес није био лак, али ће тежи део посла бити измене и допуне медијских закона и имплементација усвојене стратегије.

Након разматрања предлога, примедби и сугестија на нацрт, финална верзија стратегије ће бити послата Влади на усвајање. Најављени рок за њено усвајање је друга половина априла.

Проблематична власништва у Политици и Новостима

Лист Политика био је у државном власништву до 2001. године, након чега је половину удела откупила Немачка медијска корпорација WАЗ. Незадовољан пословањем у Србији, WАЗ је продао власништво у листу у јуну 2012. руској фирми Еаст Медиа Гроуп за 4,7 милиона евра.
ЦИНС је дошао до података из руских регистара који показују да је 14. септембра 2018. покренут процес за гашење Еаст Медиа Гроуп.

Преко фирме Политика АД држава је власник другог дела Политике. Политика АД се налази у незавидној економској ситуацији – предстечајни поступак покренут је у новембру 2016. након чега су јој рачуни блокирани због дуга од око 226 милиона динара.

Тужилаштво за организовани криминал је у јулу 2015. покренуло поступак због сумње да су извршена кривична дела злоупотреба положаја одговорног лица и пореска утаја приликом продаје Политике 2012. године. Поступак је још увек у току.

Дневне новине Вечерње новости такође су предмет провере Тужилаштва за организовани криминал. У оквиру истраге о 24 „спорна“ случаја Тужилаштво испитује приватизацију Новости из 2006 , а предмет је и данас у фази истраге.

У Вечерњим новостима држава преко Акцијског фонда поседује 29,5%. Иако мањински власник, од 2011. године држава једина може да управља компанијом Новости.

Три фирме, које поседују 62,44% акција, имају забрану располагања овим акцијама због решења Комисије за хартије од вредности која је утврдила да је приликом продаје акција Новости дошло до кршење Закона о преузимању акционарских друштава.

УММР/ ЦИНС (Анђела Миливојевић)