Драгиша Ковачевић, оснивач и бивши власник првог спортског канала у Србији – СОС канала, рекао је да је очекивао да се јавна расправа о Нацрту медијске стратегије претвори у фарсу.

„Најпре су свој перформанс имали премијерка и представници ЕК и ОЕБС-а. Уз бројне камере, фоторепортере и људе из разних протокола ушетали су у салу у Клубу посланика. Са говорнице истакли су значај овог документа и одмах отишли.

Није их ни занимало шта ће рећи они који су дошли да учествују у јавној расправи.

Преплашени координатор радне групе, у два наврата, када је она већ отишла, исправио је премијерку која је грешком рекла да стратегију усваја Скупштина (то ради Влада). Како јој се то омакло стварно ми није јасно.

Публика у сали је била подељена на оне који заступају ставове НУНС-а, разних НВО (они су били најбројнији, сви ти говорници су награђивани аплаузом), и оне који су за УНС, а учествовали су и представници националних савета. Ја као слободан стрелац нисам био по вољи ни једних, ни других, а најмање председавајућег Дејана Стојановића. У истој позицији био је и професор Станко Црнобрња, председник претходне радне групе.

Драгиша Ковачевић, оснивач и некадашњи власник СОС канала, члан Радне групе Националног конвента ЕУ за поглавље 10, фото: принтскрин

Штоповао ми је време (у сали је био један „помоћник“ у последњем реду који је наглас председавајућег упозоравао ко колико говори, ако није у овој првој групи) и инсистирао да не причам увек о истој теми.

Ја сам, као и обично, говорио о кршењу закона од стране РЕМ-а и нелегалном емитовању реклама на прекограничним каналима, што је проузроковало гашење већине локалних медија, износећи податке РЕМ-а да 11% маркетиншког колача одлази на те телевизије које су ван правног система Србије, истакавши да би са тим новцем све локалне телевизије могле да функционишу без било какве помоћи државе.

Готово је невероватно да члановима радне групе (бар онима које је делегирала држава), затим представницима ЕК и ОЕБС није засметало што РЕМ годинама крши закон и омогућава да се на двадесетак прекограничних канала емитују домаће рекламе.

Ни на јавној расправи, изузев једног говорника, власника локалне телевизије у Врању, нико није споменуо нелегално, противзаконито отимање новца локалним телевизијама који је намењен за огласавање у електронским медијима.

Ако медијски закони буду засновани на овако конципираном тексту стратегије, биће прави помор домаћих медија, штетни по државу, домаће телевизије и гледаоце.

Не бих се изненадио да се Вучићу стратегија представи као „сјајан документ“ како су неки говорници на јавној расправи назвали овај нацрт.

Ја скрећем пажњу да домаће телевизије, посебно локалне, не могу да преживе ако се не буде примењивао закон и ако се новом стратегијом оператори не обавежу да домаћим телевизијама чије програме продају корисницима, не плаћају ту услугу, као што то чине са страним програмима које реемитују у својим мрежама.

У том случају нема потребе да локалне самоуправе издвајају 2 % медијима, као ни да кроз јавне конкурсе финансирају локалне емитере, већ ће државне паре на конкурисма добијати најбољи пројекти који су од јавног интереса.

Ако се то не деси угасиће се више од половине локалних телевизија”, рекао је Ковачевић.

УНС