Чајетина је међу првима остала без локалног медијског сервиса односно телевизије којој је одузета фреквенција 2008. године.

Десетак запослених радника одлуком локалне власти припојени су Културном центру где су наставили посао али са смањеном видљивошћу. У таквим отежаним околностима ипак су успевали да путем интернет портала и друштвених мрежа информишу грађане читавих десет година.

,,Под фирмом неке медијске стратегије нама су првима узели дозволу, а онда није имало шта ни да се прода. Успели смо да спасемо раднике. Ми сада чекамо медије из Ужица и других крајева да дођу, а онда и уреднике да се смилују и пусте 30 секунди од нечега што је за наше грађане од велике важности”, казао је Милан Стаматовић председник општине Чајетина.

Он додаје да апсолутно подржава нову стратегију која ће задржати националне медије као што су Танјуг, Новости, Политика али и која ће дати шансу општинама да организују своје локално информисање које је неопходно, а укинуто на силу.

“Људи који се оставе сами на ветрометини без посла, лако су поткупљиви и ту видим и важну улогу синдиката, јер такви новинари без заштите не могу објективно информисати”, каже

Самир Аслани власник портала Златибор. рс који је истакао је да је чињеница да локални медији не могу да се финансирају само од маркетинга и они су у старту у проблему.

“Можда је најбољи пут формирање служби за информисање у локалним самоуправама које ће се бавити сервисним информацијама, наш посао би био да објавимо вест такву каква јесте а уколико мислимо да та информација није тачна онда је наш задатак да се бавимо истраживачким новинарством и докажемо да није истинита”, сматра Аслани.

Самир Аслани, фото: ГЗС

Он је нагласио да су за грађане у једној локалној самоуправи информације попут оних везаних за исправност воде, чишћења путева и сличних од велике важности и да се пројектним финансирањем та врста информација не финансира.

Према његовим речима најбоље је приватизација државних медија када се они предају запосленима.

“Ако имате медиј коме држава обезбеђује све финансије доводе се у неравноправан положај приватни медији, немам ништа против да држава буде оснивач али не и финансијер”, казао је он.

Душко Ђукић власник “Златиборског радија 106” каже да је у општини Косјерић постојао локални радио који је затворен и да није било чак ни покушаја да буде приватизован.

“За његов рад се својевремено одвајало шест милиона динара, сада тог новца за медије нема и ја сам као мали емитер био приморан да дођем у Чајетину и конкуришем. Овде већ неколико година добијам средства и променио сам назив медија у Златиборски радио”, каже Ђукић.

Душко Ђукић, фото: ГЗС

Он је истакао општину Чајетина као добар пример локалне самоуправе када су медији у питању рекавши да су у овој локалној самоуправи препознали да је информисање потреба.

Слично мишљење имају и грађани Чајетине. Они сматрају да су општини која је стуб туризма у регији западне Србије преко потребни локални медији. Програмски садржаји који се емитују на великим националним електронским и штампаним медијима су веома уски и често у раскораку са временом.

Из локалног буџета за информисање ова локална самоуправа издваја убедљиво највише новца за информисање. Средства се распоређују на конкурсу за пројектно финансирање на којем се појављују медији из околних општина. На расподелу у протеклом периоду није било примедби.

ГЗС

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

Подржано од стране Министарства