У Регионалном центру за образовање у Смедереву одржан је округли сто под називом „Улога медија у унапређењу правне и социјалне државе“. Поднаслов овог скупа, који је стајао на паноу поред организатора и уводничара, Драгане Чабаркапе, председнице Синдиката новинара Србије, и Станка Црнобрње, члана Радне групе Министарства за културу и информисање за израду нове медијске стратегије, много је више говорио о проблему с којим се медији, поготово на локалу, суочавају; „Нема слободних медија без слободних новинара“. Јер, да би новинари били слободни треба да буде испуњено неколико услова, почев од тог, баш као и за све остале грађане ове државе, да могу да раде и да од свог рада живе. Медији и новинари од државе чак и не траже да им помаже, али не треба ни да одмаже, а она то управо чини неразумном регулативом, која више компликује него што решава проблеме, али и уопште односом према информисању, које власт често доживљава као свој богомдан сервис. Они који се у то не уклапају немају никакву шансу да опстану, што је за последицу имало да многи градови у Србији остану буквално без локалних информативних гласила. Колико ту може да помогне и нешто значајно промени усвајање медијске стратегије, које нам следи, отворено је питање.

„Доношење ове стратегије је неопходно, хаотична слика на медијској сцени у Србији под хитно мора да се промени. Дали смо своје предлоге, а пре свих је успостављање социјалног дијалога. Новинари могу да раде слободно ако имају пристојне услове и редовне плате. То је европски стандард који јавно промовишу сви медијски послодавци али га у својој кући, под претњом отказа онима који желе синдикално да се организују – забрањују“, казала је Чабаркапа на скупу.

Израда нове медијске стратегије за СИНОС је од судбинског значаја и зато излазак представника појединих медијских удружења и асоцијација из Радне групе у овом синдикату виде као опструкцију оних који су најодговорнији за овакво стање у медијима, урушавање професије и изузетно тежак положај новинара и медијских радника. СИНОС предлаже и да постојање синдикалне организације и колективног уговора код послодавца буде један од критеријума на конкурсу за суфинансирање пројеката у јавном информисању. Кад је већ о томе реч, у СИНОС-у сматрају да се морају јасно прецизирати критеријуми за доделу буџетског новца, баш као и појам „медијски експерт“, којим се манипулише ори формирању комисија које о расподели тих средстава одлучују.

Највећи део проблема у медијима, пре свега локалним, настао је након што се из њих повукла држава. Учињено је то под изговором да је све условљено нашим путем у ЕУ, да то од нас „тражи Брисел“. Професор Станко Црнобрња тврди да то није тачно, да је као и у многим другим случајевима злоупотребљена мантра „Брисел тражи“, а да је у ствари подлегнуто притисцима моћних страних компанија које су имале свој интерес да се догоди шта се догодило, да се медији приватизују и, у великом броју случајева, пропадну.

„Ниједна држава не излази из медија, ни у Европи, није тако ни у Америци, то је нонсенс, да држава нема уплив у информисање, што не изађе из здравства, што не изађе из школства? Друго је питање, који су начини и модели да се тај уплив државе регулише. Као што није нормално да сви медији буду државни тако није ни да све буде приватизовано, и то по сваку цену, Приватизација је код нас извршена, да тако кажем ’јако тврдо’, до те мере да су уништени медији, да смо дошли до тога да поједини региони у Србији немају гласила, никаква. Држави не би смело да буде свеједно да се таква пропаст настави и ту видим нашу улогу, да овом стратегијом дефинишемо неке ствари битне за опстанак и даље деловање медија“, објаснио је Станко Црнобрња шта очекује од усвајања овог документа.

Радна група Министарства културе и информисања, чији је члан и Црнобрња, подсетимо, припрема нову медијску стратегију која би требало да уведе ред на медијској сцени и санира последице настале доношењем Закона о јавном информисању и медијима. Скуп који је одржан у Смедереву је део истоименог пројекта Синдиката новинара Србије, који је подржан средствима за суфинансирање пројеката из буџета града Смедерева за остваривање јавног интереса у области јавног информисања за 2017. годину.

Извор: Подунавље инфо