Истраживање: Стање у медијима лоше, кривци и новинари 21/11/2017 Стање у медијима у Србији је лоше, а одговорност за такво стање у одређеној мери преузимају сами новинари који су недовољно активни, што не значи да не могу да буду активнији, речено је у Београду на представљању књиге „Пасивни активизам новинара“. На представљању књиге настале на основу истраживања у Медија центру изнете су оцене новинара испитаних током истраживања по којим у Србији нема слободе медија, држава контролише медије, аутоцензура је веома раширена и сами новинари у одређеној мери су криви за такво стање. Истраживање „Капацитети новинара у заступању јавног интереса, одбрани професије и у депрекаризацији рада“, које је током 2016. и 2017. године реализовао истраживачки тим Центра за развој синдикализма, показало је да новинари за лоше стање медија одговорност смештају у медијско окружење које чини актуелна власт, партије, власници медија. „Прихваћеност медијских синдиката и професионалних удружења је прилично слаба. У чланству синдиката је 22 одсто новинара, а поверење у синдикате има тек девет одсто новинара. У чланству професионалних удружења је 21 одсто новинара, поверење у УНС има 21 одсто новинара, а у НУНС тек нешто више 25 одсто“, наводи се у истраживању и додаје да је однос према активизму конфузан и противречан. Аутори истраживања и књиге су Срећко Михаиловић, Ђокица Јовановић, Мирослав Ружица, Гаљина Огњанов, Зорица Миладиновић, Ђорђе Влајић, Градимир Зајић, Дејан Кожул, Тања Јакоби, Зоран Стојиљковић, Вера Дидановић, Зоран Станојевић, Војислав Михаиловић. Михаиловић: Новинар који ћути о питањима од јавног интереса није новинар Срећко Михаиловић рекао је да се од новинара данас тражи да они кажу оно што други не говоре уз образложење да је то њихов посао због чега је поставио питање: „Није ли посао свих нас да стварамо такве друштвене услове у којима јавна реч неће повлачити последице онога који их је јавно изрекао?“. „Ако то не учинимо сви ћемо постати жртве прекаризације као процеса присилног креирања послушника и доушника, бескичмењака, марионета и садизма“, рекао је Михаиловић, који је и цитирао филозофа Милана Кангргу да „новинар који ћути о питањима од јавног интереса није новинар“. Он је казао да су таблоиди наличје јавности у Србији, да су они „слика и прилика“ данашње Србије и да се новинари уместо да кукају треба да се активирају. Јакоби: Медијска стратегија се пише без новинара Тања Јакоби казала је да се данас током писања нове медијске стратегије може видети да ће она можда са лакоћом моћи да се напише без удружења новинара. Ђорђе Влајић рекао је да претпоставља да корен проблема са медијском сценом у Србији лежи у крхким државним институцијама. Наводећи да је медијска сцена Србије веома комплексна, Влајић је рекао да није довољно да неки други брину о новинарима већ да новинари треба да брину сами о себи и да морају поставити меру и услове под којима хоће да раде.“Новинарска професија је ствар избора и вредности“, казао је он. Књигу „Пасивни активизам новинара“ објавили су Центар за развој синдикализма и ДанГраф. У књизи настављено је истраживање прекарности започето 2015. године са истраживањем „Прекаризација рада и радника. Радници без занимања и медијски радници“ и књизи „Од новинара до надничара. Прекарни рад и живот“. Оба истраживања финансијски је подржала Фондација за отворено друштво. Удружење медија и медијских радника