Ви сте овде
Насловна > News > Седам општина и градова подржало доношење медијске стратегије

Седам општина и градова подржало доношење медијске стратегије

Прва Панел дискусија на тему Цензура и аутоцензура у медијима и говор мржње, одржана у Чачку, фото: Глас западне Србије

Седам градова и општина западне Србије пружили су подршку доношењу нове медијске стратегије која ће за неколико седмица бити завршена, затим упућена на јавну расправу и пред Владу Србије.

У серији панел дискусија које је организовало Удружење медија и медијских радника (УММР) са Синдикатом новинара Србије (СИНОС) и уз подршку Медијског савеза које су одржане у Чачку, Ивањици, Прибоју, Пријепољу, Чајетини и Новој Вароши чула су се мишљења представника осам локалних самоуправа које су подржале стратегију, која би требало да поправи катастофално стање у којем су медији. Због лоше приватизације и наглог изласка државе из медија, грађани су остали без основног чак и сервисног информисања.

Они сматрају да су се сва дешавања на медијској сцени у протеклих десет година, пресликала на терену и да је неопходно да се новом стратегијом спречи или зауставили даље пропадање и срозавање медијске сцене, јер су читаве општине остале без икаквих гласила.

Дијалог о изради нове медијске стратегије и свим важним питањима попут Новости,Политике и Танјуга, опстанка локалних медија, транспаретности када је власништво у питању говорили су професор Станко Црнобрња и представници локалних самоуправа.

Члан Радне групе Министрства културе, за израду нове медијске стратегије, професор Станко Црнобрња, фото: ГЗС

Члан Радне групе Министрства културе, за израду нове медијске стратегије, професор Станко Црнобрња истиче да је ће до 31. децембра предлог нове медијске стратегије бити обнародован.

,,После тога наступа период јавних расправа када наш нацрт изађе у јавност и тада ћемо ми сагледати све предлоге и примедбе јавности. Након тога ћемо предлог кориговати, и тек онда дати на усвајање Влади Републике Србије што очекујемо негде крајем фебруара”, рекао је Црнобрња.

Градоначелник Чачка Милун Тодоровић је истакао да је израда нове медијске стратегије преко неопходна и да је веома важно учешће свих релевантних институција.

„Ако не могу да се усагласе они којима су медији посао, како онда очекивати од нас који нисмо у тој сфери да доносимо тачне и прецизне одлуке. Самим тим даје се простор за незадовољство а можда и за погрешне потезе”, истако је Тодоровић.

Када је реч о Танјугу, Тодоровић је мишљења да ова агенција треба да буде јавни установа и да повлачење државе из медија тог формата није добро.

,,У сваком случају треба се консултовати и пронаћи модалитет са сличним агенцијама које постоје у земљама у окружењу, али никако не сме доћи до његовог гашења”, рекао је Тодоровић.

Он је истакао да је интерес да таква агенција постоји вишеструк како за оне који раде у Танјугу, тако и за све друге који преузимају њихове вести или су им оне иницијална информација за даље бављење одређеним темама.

Тодоровић је казао да је лично, увек имао разумевање за различите новинарске оцене наше друштвене стварности и тог се става не одриче ни данас када је на функцији градоначелника.

“Жеља ми је додуше да свако новинарско слово објављено из Чачка буде на добробит нашег града, али схватм да то нажалост није увек могуће”, рекао је први човек града Чачка.

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић, фото: ГЗС

Председник општине Чајетина Милан Стаматовић подсетио је да је у овој локалној самоуправи постојала локална телевизија која је била довољна да информише суграђане о најважнијим догађајима у општини.

,,Под фирмом неке стратегије нама су првима узели дозволу, а онда није имало шта ни да се прода. Успели смо да спасемо раднике које смо припојили Културном центру али све то више није оно што смо имали. Ми сада чекамо медије из Ужица и других крајева да дођу, а онда и уреднике да се смилују и пусте 30 секунди од нечега што је за наше грађане од велике важности”, казао је Стаматовић.

Он додаје да апсолутно подржава стратегију која ће задржати националне медије као што су Танјуг, Новости, Политика али и која ће дати шансу општинама да организују своје локално информисање које је неопходно, а укинуто на силу.

Заменица председника општине Горњи Милановац Јадранка Достанић, фото: ГЗС

Заменица председника општине Горњи Милановац Јадранка Достанић рекла је да ова локална самоуправа има коректан однос са свим медијима који раде на територији ове општине, а наравно и шире. Она је у име општине поздравила доношење стратегије која би унапредила рад локалних медија.

Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић сматра да би локалне самоуправе требало да имају медије под својом ингеренцијом, како би се пратили сви пројекти и манифестације које организују.

Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић, фото: ГЗС

,,Наши суграђани некад нису ни обавештени о локалним темама, јер догађаје прате медијске куће из других градова. Ове године смо издвојили 3,5 милиона за информисање, али новац наших суграђана, неке фамозне комисије су доделиле пројектима за пребројавање сова и сличне теме које нам у овом тренутку нису преко потребне. Увек ћемо бити за подстицај локалног информисања које је потребно због свакодневних дешавања у нашој општини, што великим медијима није занимљиво, али грађанима општине Нова Варош јесу”, казао је Васиљевић.

Он је додао да је општина подно Златара пре свега туристичко место и да су им потребни и национални медији који су својим трајањем и радом заслужили поштовање, а међу њима су свакако Вечерње новости, Политика и Танјуг.

Председник општине Ивањица Зоран Лазовић, фото: ГЗС

Председник општине Ивањица Зоран Лазовић, истакао је да је ова локална самоуправа отворена за сарадњу са свим медијима и да у том смеру гради и унапређује будући однос, уз напомену да једино на чему инсистира јесте објективно извештавање без икакве цензуре.

„Сходно нашем скромном буџету трудимо се да подржимо медије јер схватамо њихову значају улогу у развоју и промоцији потенцијала локалне заједнице. Спремни смо и на евентуалну критику коју ћемо схватити као подстицај да коригујемо могуће грешке. Такође бих напоменуо да смо шеста општина по величини која је у кратком периоду направила озбиљне резултате и мислим да сходно томе треба да будемо боље медијски заступљени“, рекао је Лазовић.

Председник општине Ариље Бранко Вукајловић, фото: ГЗС

Према речима заменика председника општине Ариље Бранка Вукајловића ове године је за информисање у тој општини опредељено три милиона динара. Вукајловић каже да се на конкурс јавило више медија из региона.

“На територији општине Ариље постоји телевизија која ради већ 20 година и једно време је била јавни сервис, као и радио који су такође учествовали на конкурсу али им је понуда била скупља. Ти медији су остали без средстава и не знам до када ће издржати да уопште постоје, они су практично пред гашењем”, истакао је Вукајловић и додао да ће без помоћи локалне самоуправе тешко опстати.

“Мишљења сам да пројектно финансирање овакво какво је тренутно треба укинути, зна се шта је дужност општине, али и медија који треба да информишу грађане свакодневно о најважнијим догађајима као и сервисним информацијама везаним за ту локалну самоуправу.

Поставља се питање колико су у могућности медији из других градова да редовно ажурирају и информишу Ариљце о њима важним темама”, констатује заменик председника општине Ариље Вукајловић.

Председник општине Лазар Рвовић, фото: ГЗС

Према речима председника општине Прибој, Лазара Рвовића мање средине немају теоретске шансе да имају независно и квалитетно новинарство и информисање, ако немају помоћ локалне самоуправе.

,,Треба дозволити локалним самоуправма да формирају свој јавни сервис или регионални. Онда ће имати свој интегритет, финансијску независност, регуларни начин финансирања, пристојне плате и наравно да се зна ко може да се бави новинарством. Политичари се ту могу мешати само да бирају директора. Локални медији су сматрали да ће после приватизације бити незавизнији, али по мени они су сад у много зависнијем положају него пре”, наводи Рвовић.

Опозиција подржава стратегију

У овом дијалогу осим представника власти учествовали су и представници локалнеопозиције који су такође изнели своје виђење када је нова медијска стратегија у питању и осврнули се на рад локалних медија.

Одборница СДП у Пријепољу Суанита Челебић, фото: ГЗС

Одборница СДП у Пријепољу Суанита Челебић истакла је да је доношење нове медијске стратегије преко неопходно јер је информисање сведено на таблоидне натписе и ријалити програме.

“Медији не служе само за забаву већ би превасходно требало да информишу, али и едукују грађане, то се такође односи и на локалне медије”, нагласила је она и додала да је објективно информисање приоритет.

Одборник СДП у Пријепољу Изудин Шантић, фото: ГЗС

Њен страначки колега Изудин Шантић је казао да није задовољан тренутним стањем у локалним медијима, тврдећи да у општини Пријепоље влада “медијски мрак”.

“Ако узмемо за пример званични сајт општине Пријепоље који није ажуриран неколико година, то је довољан пример колико је локална власт заинтересована за објективно информисање”, рекао је Шантић.

Он додаје да је задатак како власти тако и опозиције да омогуће објективно информисање грађана и да сви они који покушавају да им то ускрате или на било који начин ометају новинаре да раде свој посао како треба, буду санкционисани.

Александар Новаковић из Двери, фото: ГЗС

Александар Новаковић, из нововарошких Двери сматра као грађанин да на телевизији као најпопуларнијем медију данас нема реалности и да се сем ријалитија и политичких монолога не може ништа друго гледати.

,,Стање у медијима је поразно и држава би требало да се позабави искорењивањем овог проблема као и претходног погубног система по којем су фукционисали медији”, каже Новаковић.

Одборница Двери из Чачка, Милица Прокић, фото: ГЗС

Сличног мишљења је била и његова колегиница из чачанских Двери Милица Прокић која сматра да је медијски мрак поготову на локалним нивоима изазвало гашење медија насилном приватизацијом и да се нада да локалне средине имају своје медије.

Шта кажу новинари локалних медија

Реч на трибинама узели су и новинари који посебно указују на тежак материјални положај колега тврдећи да је то основни разлог необјкетивног и неслободног информисања.

Драгољуб Гагричић, фото: ГЗС

Новинар Драгољуб Гагричић из Нове Вароши наводи да се ова општина налази у веома тешкој ситуацији када је локално информисање у питању.

“Морамо одржати локалне медије који су расадници кадрова и информација. Наши грађани више знају колики је снег на Гренланду и јесу ли гладни ирваси него да ли је рашчишћен превој на Златару. Нама недостају сервисне информације, потребно је дакле укрупњавање и оснивање регионалних медија, јер локални не могу да опстану”, казао је Гагричић.

Горан Рековић, фото: ГЗС

Колега Горан Рековић из Прибоја замерио је појединим колегама због равнодушности, односно недовољног залагања да се неке ствари промене. Он је истако да је од велике важности умрежавање и стална едукација медијских радника на нивоу локалних самоуправа, али и у региону.

“Људи који се оставе сами на ветрометини без посла, лако су поткупљиви и ту видим и важну улогу синдиката, јер такви новинари без заштите не могу објективно информисати”, рекао је он.

Самир Аслани, фото: ГЗС

Самир Аслани власник портала Златибор. рс истакао је да је чињеница да локални медији не могу да се финансирају само од маркетинга и они су у старту у проблему.

“Можда је најбољи пут формирање служби за информисање у локалним самоуправама које ће се бавити сервисним информацијама, наш посао би био да објавимо вест такву каква јесте а уколико мислимо да та информација није тачна онда је наш задатак да се бавимо истраживачким новинарством и докажемо да није истинита”, казао је Аслани.

Он је нагласио да су за грађане у једној локалној самоуправи информације попут оних везаних за исправност воде, чишћења путева и сличних од велике важности и да се пројектним финансирањем та врста информација не финансира.

Према његовим речима најбоље је приватизација државних медија када се они предају запосленима.

“Ако имате медиј коме држава обезбеђује све финансије доводе се у неравноправан положај приватни медији, немам ништа против да држава буде оснивач али не и финансијер”, казао је он.

Душко Ђукић, фото: ГЗС

Душко Ђукић власник “Златиборског радија 106” каже да је у општини Косјерић постојао локални радио који је затворен и да није било чак ни покушаја да буде приватизован.

“За његов рад се својевремено одвајало шест милиона динара, сада тог новца за медије нема и ја сам као мали емитер био приморан да дођем у Чајетину и конкуришем. Овде већ неколико година добијам средства и променио сам назив медија у Златиборски радио”, казао је Ђукић.

Он је истакао општину Чајетина као добар пример локалне самоуправе када су медији у питању рекавши да су у овој локалној самоуправи препознали да је информисање потреба.

Када је у питању нова медијска стратегија Ђукић додаје да би било неопходно да се донесе законски оквир којим би се општине и градови обавезали да из локалног буџета морају да издвоје за информисање и да би конкурси требало да буду расписани на почетку године.

Председница синдиката новинара Србије (СИНОС), Драгана Чабаркапа, фото: ГЗС

Председница синдиката новинара Србије (СИНОС), Драгана Чабаркапа сложила се да положај новинара у Србији никада није био тежи.

,,Мале су плате, нередовне, смањују се по свим основама и сами медијски радници постају несигурни. Очекивати од новинара који не зна да ли ће примити плату и да ли ће уопште сутра радити, да се бави професионално својим послом и да подмеће главу, тамо где неко не сме ни руку, од тога нема ништа”, каже Чабаркапа.

Према њеним речима први предуслов професионалног новинарства су пристојни услови рада.

,,Оно на чему ми као синдикат инсистирамо је да се успостави социјални дијалог између представника запосленик и послодаваца. Србија је једина земља у региону у којој то не постоји. Наши послодавци не дозвољавају оснивање синдиката, а са друге стране сами не желе да се организују у послодавачке организације”, наводи Чабаркапа.

Она додаје да они који данас причају о слободи медија и који су наводни борци, на сваки начин опструишу захтеве синдиката и цензуришу их.

Председник Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић, фото: ГЗС

Председник Удружења медија и медијских радника, Гвозден Николић изјавио је да се управо на оваквим трибинама бори против медијског мрака у Србији а не неформалним групама.

,,Не треба да се брише Танјуг, да се пусти низ воду Политика, која је излазила и за време окупације или да се решимо Новости, јер знамо сви ако се држава повуче из тих медија, истог дана је тамо стечајни управник и катанац на вратима.Србији су потребни и Танјуг и Бета и Фонет”, нагласио је Николић.

Он додаје да ти захтеви за њега нису нормали, и да држава треба да остане у тим медији као и да је потребно да се нађе једно рационално решење на локалном нивоу. Да грађани Новог Пазара, Чачка, Прибоја, Пријепоља,Ужица,Ниша,Крагујевца и целе Србије морају бити информисани када су у питању локалне теме, јер нема за све места у националним медијима.

Осврћући се на претходну медијску стратегију која је оставила на хиљаде новинара и медијских радника без посла, Николић каже:

,,Медијске куће су продате тапкарошима, који су их куповали због зграда или имовине. Не верујем да можемо нешто вратити уназад, али новом стратегијом можемо зауставити даље пропадање и урушавање медијске сцене”.

По мишљењу председника УММР-а, радна група ради одлично свој посао и имају безрезевну подршку за сва рационална и добра решења која проистекну из ње. Он је изразио жаљење због изласка појединих чланова из радне групе и осудио наступ у црним мајцама у Тирани.

Глас западне Србије

Трибина у Чајетини, фото: ГЗС

Трибина на Златару за општине Прибој и Нову Варош, фото: ГЗС

Оставите одговор

Top